Јосиф Маринковић
Из пројекта Википедија
Јосиф Маринковић, једна од највећих композитора Србије с краја XIX и почетка XX века.
Рођен је 11.октобра 1851. у Врањеву код Новог Бечеја, умро је у Београду 13. маја 1931. Образовао се у Петроварадину, Врбасу и Новом Саду. Основно музичко образовање пружио му је рофесор Драгутин Блажек на Учитељској школи у Сомбору. Маринковић је студирао музику у класи Франтисека Скухерског у Оргуљашкој школи у Прагу између 1873. и 1881, и такође је кратко време провео у Бечу (1886-1887) учећи код код Едварда Хенсилка на Универзитету. Вратио се у Београд 1881. и ту је остао до смрти.
Радио је као диригент и композитор у хоровима „Прво српско певачко друштво“, академском хору Обилић“, Српско - јеврејском хорском друштву итд. Такође је компоновао у континуитету, радио је и као наставник музике (на теолошком семинару, учитељској школи и Другој мушкој гимназији). Дописни члан српске академије наука и уметности постао је 1907.
Маринковићев стваралачки опус чине углавном вокална дела: световне и духовне a capella композиције, затим соло песме и хорови уз пратњу клавира.
