Јасеново (Бела Црква)
Из пројекта Википедија
[уреди] Историја и географски положај
Јасеново, мала варошица, има дугу историју и бројне особености. Налазећи се на раскрсници пута са првом железничком пругом у бувшој Југославији, било је привредни центар у долини реке Караша са веома развијеним привредним, просветним, културним, здравственим и спортским делатностима. Налази се у северозападном делу општине. Захваљујући повољном географском положају, на главном путу и железничкој прузи Вршац-Бела Црква, од давнина је најважнија раскрсница путева у долини реке Караша. За симболе грба узето је дрво јасена и народно божанство вила, која је по предању живела у јасеновим шумама и чувала село.
У турским тефтерима село Јасеново се помиње још половином шеснаестог века. Назив села Јасенова је придев једне врсте шумског дрвета, односно, дрвета јасена.
[уреди] Становништво, привреда и инфраструктура
Село је по величини и броју становника највеће у општини са 1.780 становника и густином насељености од 18 становника по једном хектару. Становништво се претежно бави земљорадњом, воћарством, сточарством, а један део је запослен у предузећима у Вршцу и Белој Цркви. У селу раде и два предузећа која закође запошљавају доста радника из села, а то су циглана "2. октобар" и погон пластичне амбалаже "Хемофарм". Изграђеност инфраструктуре, комуналне опремљености, на завидном је нивоу у односу на остала места у општини.
У селу је обезбеђена здравствена заштита, изграђена је амбуланта у којој ради неколико лекара. Деца до осмог разреда стичу образовање у основној школи "Златибор Гојков", а такође је ту и предшколска установа - дечије забавиште кроз које је прошло много деце из околних села.
У Јасенову је 1816. године рођен књижевник, естетичар, преводилац, политичар, позоришни педагог и теоретичар Ђорђе Малетић.
