Јагдпантер
Из пројекта Википедија
Јагдпантер (нем. Panzerjäger V Jagdpanther - Sd.Kfz.173, у преводу ловачки пантер) је био Немачки ловац тенкова коришћен током Другог светског рата од друге половине 1944. године па до краја рата.
Садржај |
[уреди] Историјат
[уреди] Наоружање
[уреди] Производња
Серијску производњу Јагдпантера организовала је фабрика МИАГ из Брауншвајга. У почетку производња Јагдпантера једва даје могла да се зове серијска, пошто је месечно прављено свега по неколоко комада. Рецимо у марту 1944. године произведено је свега 8 комада. Производња је у старту заостајала за планирано и 2-3 пута. Јуна 1944. године фабрика је бомбардована авионима 8. ваздушне флоте Америчког ратног ваздухопловства. Резултат тог бомбардовања био је: свега 6 произведених Јагдпантера тог месеца. Октобра су амерички авиони поново успешно бомбардовали фабрику МИАГ, услед чега је октобарска производња била свега 8 комада.
Велика оштећења фабрике МИАГ и мала производња Јагдпантера, натерало је немачко министарство наоружања да у производњи укључи још неку фабрику. Избор је пао на фабрику МНХ из Хановера, која је у том тренутку производила тенкове Пантер. Фабрика МНХ је у новембру 1944. године произвала 20. Јагдпантера и још 14. у децембру. У производњу је укључена и фабрика МБА из Потсдама, која је свој први Јагдпантер произвела децембра 1944. године. Јануара 1945. године произведено је укупно 72 Јагдпантера: МИАГ - 35 комада, МНХ - 35 комада и МБА - 2 комада. Без обзира на стална бомбардовања и оскудице у радној снази, министарство наоружања је планирало повећање месечне производње Јагдпантера од планираних фебруарских 70 комада (стварна производња у фебруару била је 42 Јагдпантера) на 100 у јуну 1945. године. По том плану фабрика МИАГ би производила 60 комада а МНХ и МБА по 20 комада месечно.
Последњи Јагдпантери произведени код Фабрике МБА, приступили су јединицама одбране Берлина. 18. и 19. априла 1945 године по један а 22. априла последњих 5 произведених Јагдпантера.
Од децембра 1943. године па до априла 1945. године укупно је произведено 425 Јагдпантера.
Топ 88мм ПаК-43/3 Л/71 производила је фирма Dortmund-Hoerder-Heuttenverein AG из Либштата и Дортмунда. Корпус је састављала фирма Brandenburger-Eisenwerke GmbH из Бранденбурга.
[уреди] Ратна дејства
Прва јединица наоружана ловцима тенкова Јагдпантер био је 654. батаљон. За комплетирање батаљона није имали довољно возила, па је зато батаљон имао оформњена само две чете. 11. јуна 1944. године друга чета је располагала са 13 Јагдпантера а при штабу батаљона била су још два командна Јагдпантера. 15. јуна 1944. године 8 возила из 2. чете 654. батаљона утоварена су на железничке вагоне и отпремњена у Нормандију. Тамо су Јагдпантери укључени у састав Панцер-Лер дивизију. По стању 654. батаљона од 1. јула, потпуно су биле наоружане 2. и 3. чета. У 1. чети још увек није било ниједног ловца тенкова. 17. јула сва возила 2. и 3. чете у пуном саставу отпремњена су на фронт, где су укључена у састав 47. оклопног корпуса.
На фронту су у батаљону замењени командни Јагдпантери са командним Пантерима. 30 јула командант 47. оклопног корпуса је реферисао да су Јагдпантери 654. батаљона уништили 25. савезничка тенка, углавном Черчил Мк. IV из 6. гардијске оклопне бригаде. Сам батаљон је у јулским борбама изгубио 3 возила (2 Јагдпантера и 1 командни Пантер). Крајем јула батаљон је добио попуну у виду 16 Јагдпантера. То је дозволило батаљону да потпуно опреми 1. чету и попуни губитке. 10. август|10. августа успели су Британски војници да заробе готово недирнут Јагдпантер са ознаком на боку 314 (из састава 3. чета).
После борбе код Фалеза (види:Џеп код Фалеза) 654. батаљон је одступио према реци Сени. Реку су успела да пређу 23 Јагдпантера. 9. септембра 1944. године, батаљон је послат на полигон у Графенверу. Ту су батаљону директно из фабрике МИАГ стизале редовне попуне: 14. октобра - 9 Јагдпантера, 23. октобра - 7 Јагдпантера и 15. новембра још 6 комада. За појачање противавионске одбране у јесен 1944. године, батаљон је добио 8 вучних четвороцевних топова 20мм и 4 самоходна топа 37мм (Мебелваген). Поред тога, батаљон је добио и 4 Бергепантера.
Последњих дана новембра батаљон је дејствовао у Алзасу у саставу групе армија Г. У тим борбама батаљон је уништио 52. савезничка тенка и друга оклопна возила, уз губитак од 18 својих визила. 1. децембра батаљон је располагао са 25 исправних Јагдпантера.
Почетком 1944. године на полигону у Милау на бази 525. тешког армијског батаљона ловаца тенкова био је формиран 559. батаљон (види:Насхорн). У почетку батаљон је добио самоходне противтенковске топове Мардер III. Марта 1944. године батаљон је добио своја прва два Јагдпантера. Крајем августа батаљон је добио 11 Јагдпантера и још 28 различитих Јуришних топова. 3. септембра пристигло је још 17 Јагдпантера, чиме је њихов број у батаљону достигао бројку од 35 комада. Након завршене попуне и обуке, батаљон је ушао у састав групе армија Б, дејствујући на терирорији Холандије. Најжешће борбе батаљон је водио код града Утрехта и канала Алберт. У тим борбама батаљон је изгубио већину своје ратне технике, тако да је 1. новембра 1944. године 559. батаљон располагао са свега 6 исправних Јагдпантера.
У лето 1944. године на полигону Panzerjägerschule у Милау поново је формиран 519. тешки армијски батаљон ловаца тенкова, који је разбијен на Источном фронту у току офанзиве совјетске војске у Белорусији - Операција Багратион (види:Насхорн). Планирано је да се две чете попуне јуришним топовима Штурмгешиц IV, а једна чета Јагдпантерима. Након завршетка попуне и обуке, батаљон је у пуном саставу послат на Западни фронт, где је ушао у састав групе армија Г.
На западном фронту дејствовала су још два батаљона који су у свом саставу имали ловце тенкова Јагдпантер. То су били 560. и 655. батаљон. Планирано је да се до почетка Арденске офанзиве опреми Јагдпантерима по једна чета оба батаљона. Међутим Јагдпантере је добио само 560 батаљон, док су први Јагдпантери у 655. батаљону стигли тек 1945. године. Све јединице које су учествовале у Арденској офанзиви су изгубиле по више од пола своје оклопне технике. Рецимо, 654 батаљон је изгубио 56 посто од укупног броја својих оклопних возила.
[уреди] Карактеристике
- Тежина: 45500 килограма
- Дужина: 6,86 метара
- Дужина са топом: 9,86 метара
- Ширина: 3,28 метара
- Ширина са заштитником гусеница: 3,42 метара
- Висина: 2,51 метара
- Оклоп: 16-100 милиметара
- Мотор: Мајбах ХЛ230 П30
- Максимална брзина: 30 км/час
- Брзина по путу: 25 км/час
- Брзина ван пута: 15 км/час
- Радијус дејства по путу: 210 километара
- Радијус дејства ван пута: 140 километара
- Посада: 5 члана
- Командир
- Нишанџија
- Пунилац
- Возач
- Радио оператер
[уреди] Интернет странице
- «Achtung Panzer!» om Jagdpanther (енглески)
- AFV Database (енглески)
- «Panzerworld» om Jagdpanther (енглески)
- «Panzernet» om Jagdpanther (слике)
| Немачка оклопна борбена возила Другог светског рата | |
|---|---|
| Тенкови | |
| Панцер I | Панцер II | Панцер III | Панцер IV | Пантера | Тигар I, II | Панцер 35(т) | Панцер 38(т) | |
| Самоходна артиљерија | |
| Веспе | Hummel | Грил | Panzerwerfer | Panzerfeldhaubitze 18M | SIG 33 | Wurfrahmen 40 | |
| Јуришни топови | |
| ШтуГ III | ШтуГ IV | ШтуХ 42 | Брумбер | Штурмтигер | |
| Ловци тенкова | |
| Панцерјегер I | Мардер I , II , III | Хецер | Јагдпанцер IV | Јагдпантер | Насхорн | Јагдтигер | Елефант | |
| Оклопни полугусеничари | Оклопни аутомобили |
| SdKfz 4 | 250 | 251 | 252 | 253 | Sdkfz 221/22/23 | Sdkfz 231/32/34/63 |
| Самоходна противавионска артиљерија | |
| Flakpanzer IV: Мобилваген, Вирбелвинд, Ostwind, Kugelblitz | Gepard | |
| Прототипови | |
| Маус | P-1000 Рат | E- series | Panther II | Waffenträger | Neubaufahrzeug | |
| Предложени пројекти | |
| P-1500 'Monster' | Panzer VII 'Löwe' | Panzer IX | |
| Немачка производња оклопних возила током Другог светског рата | |
