Цетињска епархија
Из пројекта Википедија
Црногорско-брдски митрополити били су уједно и епископи Цетињске епархије, која обухвата сав западни дио Црне Горе и старе Зете, с једним дијелом Херцеговине, од Грахова и Чева, преко Бјелопавлића и Подгорице до Бојане.
Први цетињски епископ и уједно црногорски митрополит био је Висарион 1484, а за њим су се редали: Вавила 1493, Роман 1504, Герман 1520, Рому 1530. Василије 1532, Макарије 1550, Дионисије 1558, Ромил 1560, Пахомије 1568. Ђерасим 1573, Венијамин 1582, Стефан, Руфим I. 1593-1639, Мардарије 1640, Пајсије 1643-1649, Руфим II Бољевић 1673-1685, Висарион Бориловић-Бајица 1685-1692 и Сава Очинић 1694-1697.
Затим су били владике из братства Петровић-Његуша: Данило 1697-1735, Сава 1735-1781,Василије 1750-1766,Арсеније Пламенац 1781-1784, Петар I. 1784-1830 и Петар II. 1833-1851, а послије њих: Никанор Ивановић 1852-1860, Иларион Рогановић 1863-1882, Висарион Љубиша 1882-1884, Митрофан Бан 1885-1920 и Др. Гаврило Дожић од 1921.
Манастира има 6 (Брчелески, Врањина, Ком, Ћелија, Добрска и Косијерово).
[уреди] Литература
Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао Радослав Грујић.
