Царске повести
Из пројекта Википедија
Царске повести (лат: Historia Augusta) је назив за збирку биографија римских царева, писану на латинском језику, од Хадријана (117.-138.) до Карина (283.-285.) и Нумеријана (283.-284.).
Historia Augusta је од самог почетка представљала контраверзно дело за модерне историчаре и није вреднована као нарочито веродостојно дело. Као аутори биографија потписана су шесторица личности о којима ништа не знамо: Елије Спартијан, Јулије Капитолин, Вулкације Галикан, Елије Лампридије, Требелије Полион и Флавије Вописк Сиракужанин. Прва четворица су у биографијама из збирке забележила да су саставили још биографских списа. Аутори су неке од биографија посветили Диоклецијану (284.-305.), Константину I (306.-337.) и разним великодостојницима који су нам иначе непознати. Царске повести представљају једини континуирани извор који обухвата период 2. и 3. века. Ипак, збирци недостају биографије Филипа Арапина, Трајана Деција, Требонијана Гала, Емилијана и део Валеријанове биографије тј део који се бави периодом од 244. до 259. године. Аутори се поред тога позивају на читав низ историчара од којих су нам само тројица познати ( Херодијан, Марије Максим и Дексип) и цитирају бројне документе (писма, сенатске одлуке, натписе...). Цитати су нарочито бројни у животописима опскурних владара, али нема ни једног у случају биографија Хадријана, Антонина Пија, Марка Аурелија и Септимија Севера. Помињу се и непостојеће легије, исконструисани родослови (нпр. порекло Константина Великог од Клаудија II Готског) и читав низ тривијалних анегдота. Врхунац представља подзбирка Тридесеторице тирана (Tyrani Triginita) односно тридесеторице узурпатора који су се појавили у време "слабог" и "порочног" цара Галијена (253.-268.). Да би се попунио образац преузет из атинске историје у Тридесеторицу тирана је увршћено укупно тридесет и две личности од којих је само двадесет историјски потврђено и у другим изворима (нпр новац и натписи). Међутим, и од тих двадесет има оних који никада нису понели царску титули, затим ту су и жене и малолетници који никада нису владали.
Од краја 19. века многа питања везана за веродостојност Царских повести су отворена, а нека од њих још увек нису решена на задовољавајући начин (нпр. јесу ли биографије које се сматрају за изгубљене уопште и постојале !?). Херман Десо је 1887. утврдио да су делови биографије Септимија Севера писани на основу списа О царевима Аурелија Виктора (издатог 361. год.), а делови животописа Марка Аурелија на основу Еутропијевог бревијара (објављен 369. год.). Десо је унутрашњом критиком текста закључио да је у питању дело једног анонимног и неидентификованог аутора који је у ствари био савременик Теодосија I (379.-395.). Сер Роналд Сајм је 1971. такође сместио време настанка збирке у време око 395. године, а по његовом мишљењу аутор је могао бити неки "неискрени граматичар" који се временом толико загрејао за свој задатак да је постао све инвентивнији и духовитији. Сајм је Царске повести сместио у категорију псеудоисторијских романа типа Романа о Александру.
