Хонорије
Из пројекта Википедија
Флавије Хонорије (9. септембар 384. године, умро 15. августа 423. године) био је римскци цар од 393. године до 395, а затим цар Западног Римског Царства све до своје смрти. Био је млађи Син Теодосија Великог и његове прве жене Елије Флације и брат Аркадија, цара на Истоку.
Током Хоноријеве владавине, Западно Римско Царство је осетно слабило, а у часу његове смрти било је на ивици пропасти.
Садржај |
[уреди] Владавина
[уреди] Рана владавина
Хонорије је постао конзул када је имао само две године. За цара и савладара свог оца је проглашен 23. јануара 393. године. Када је Теодосије умро, јануара 395, Хонорије и Аркадије су поделили Царство: Хонорије је постао цар Западног Римског Царства са само десет година.
У првим годинама своје владе, Хонорије је завиосио у многочему од свог главног војсковође Вандала Стилихона. Да би нагласио своје везе са младим царем, Стилихон га је убедио да се ожени његовом ћерком.
У почетку Хонорије је резидирао у Милану, али када су Визиготи упали у Италију 402. године, Хонорије је своје престоницу пренео у Равену, која је била боље заштићена.
[уреди] Пропадање Западног Римског Царства
Хонорије се сусретао са многим опасностима: варварским упадима, као и са устанцима разних узурпатора.
Устанак којег је предводио Гилдон букнуо је у провинцији Африци и трајао је од 397. до 398. године. Варвари су први пут напали Италију 401, а други пут 405. годиен, али је Стилихон успео да их порази 406. године.
У Британији ситуација је била још тежа: узурпатор Марко и његови наследници нападали су Галију из Британије.
Свеви, Алани и Вандали су из Галије последњих дана 406. године кренули за Шпанију. Тамо су се и учврстили. Римску одбрану је ослабило то што је Хонорије убио Стилихона 408. године. Вероватно је у питању била дворска интрига против овог варварског заповедника, који је иначе био аријанац.
409. године дошло је до покушаја узурпације Приска Атала, сенатора кога је подржавао вандалски краљ Аларик I. Исте године устанак су подигли Гернтијеи Максим из Шпаније. Да би се супротставио Приску Аталу, Хонорије је покушао да склопи савез са Алариком. Међутим, овај је упао у Италију 410 и опљачкао је Рим. Геронтије је затим прогласио Максима за цара у Шпанији, али је Хонорије на крају успео да се обрачуна са овим устанцима 411. године
У Галији је устанак подигао Јовин, који је задобио подршку Алани|Алана, Бургунди|Бургунда и Гали|Гала. Јовин је покушао да преговара са Готима који су 412. напали, али безуспешно, тако да је готски краљ Атаулф прешао на Хоноријеву страну. Тиме је Хонорије успео да се избори са Јовином 413. године.
Идуће, 414. Атаулф је прогласио са цара Приска Атала, али је затим морао да побегне у Шпанију. То је био и крај устанка Приска Атала, који без помоћи Визигота, није ништа сам могао да уради.
У североисточном делу Галије, Франци су успоставили свој утицај, док су се у Визиготи утврдили у северозападном делу.
У периоду између 420. и 422. године неки Максим (можда онај исти који је још 409. подигао устанак) је задобио и изгубио власт у Шпанији. Хонорије је био принуђен да прихвати да његов савладар буде Констанције, 421. године. Он се иначе оженио Хоноријевом сестром Галом Плацидијем. После Хоноријеве смрти, Констанције III је остао једини цар (422. године).
[уреди] Смрт
Хонорије није иза себе оставио наследника. Тако је цар Истока Теодосије II изабрао за цара Хоноријевог сестрића Валентинијан III Валентинијана III, сина Гале Плацидије и Констанција III.
[уреди] Легенда о Хонорију
По једној легенди када су цару Хонорију јавили да је Рим опљачкан 410. године он је помислио да се ради о његовом пилету којег је назвао тим именом. Тек касније су цару објаснили да се ради о граду Риму.
