Хералдичар
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком хералдика. (Разговор) |
Хералдика се јавила са почетком крсташких ратова у 11. веку, а условила је потреба разликовања ратника на бојишту. Наиме, услед мноштва витезова и племства, које се тискало на попришту битке, било је јако тешко уочити ко је ко. Хералдика није била баш новина у то време, јер су већ постојале извесне сликовне представе на ливрејама, оклопима и уопште одећи тадашњих припадника аристократског сталежа. Оно по чему се хералдика издвојила у односу на постојећи кодни и симболички систем, је то што је развила систем правила и симболе, које су додељивали својим носиоцима - армигерима, учинила наследним.
Ширењем хералдике у Европи, уздигла се и посебна каста људи, који су били образовани и вешти у хералдици, а по којима је хералдика и добила име ХЕРАЛДИ или херолди, сама реч би означавала гласника, или оног који чита неко обавештење или проглас.
Хералди, касније хералдичари, су постали незаобилазни елемент војног устројства тадашњег феудалног друштва. Сваки племић,који је иоле држао до себе, је имао личног хералда, који се бринуо о његовом хералдичком наслеђу, али и који је умео да га упути у туђе, да препозна неког лорда према грбу осликаном на штиту, или према ливреји послуге.
Хералди су утврђивали и мењали правила, најављивали витешке турнире, водили протокол такмичења, најављивали витезове и гласно описивали њихове грбове, заслуге и звања. Они су живели на дворовима, водили су дипломатске послове, старали се о дворском церемонијалу и протоколу, посредовали на двобојима и контролисали утврђена правила.
Дуго времена, наука коју су развили, је била скоро тајна и преносила се усменим путем. Својевремено су представљали врло цењени сталеж и били су организовани у цехове, гилде или колеџе. У 16. веку су били врло друштвено поштовани.
Захваљујући хералдима, остали су небројени записи о грбовима у виду грбовника, али и драгоцене хронике дешавања њиховог времена.
