Хенрик I
Из пројекта Википедија
Хенрик I или Хенри I (око 1068. - 1. децембар 1135.) најмлађи син Вилијама Освајача, енглески краљ од 1100. до 1135. Како није имао мушких наследника прогласио је своју ћерку Матилду за наследницу, међутим и поред тога наследио га је рођак Стефан д Блуа. Познат је под надимком "лав правде" због његовог великог доприноса рудиментарном административном и правосудном систему тога времена.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је 1068. или 1069. године. Његова мајка Матилда Фландријска потиче од саксонског краља Алфреда Великог. Пошто је био најмлађи син, очекивало се да буде бискуп, па је добио јако добро образовање. Био је вероватно први Норман, који је течно говорио и енглески. Његов отац Вилијам Освајач је пред смрт 1087. одредио да се његови поседи поделе тројици синова (син Ричард је умро пре тога):
- Роберт III Нормандијски добија војводство Нормандију,
- Вилијам II Риђи добија краљевство Енглеску и
- Хенрик I добија 5.000 фунти у сребру.
Незадовољни Хенрик I је свађао једнога брата против другога. Када су браћа за то сазнала, заједно су потписали споразум, по коме ако један од двојице браће умре други добија његове поседе, односно уједињује Енглеску и Нормандију.
[уреди] Постаје краљ Енглеске
Када је Вилијам II Риђи убијен стрелом у лову 2. августа 1100. Роберт III Нормандијски се враћао из Првог крсташког рата. Роберт је иначе имао лош углед међу норманским племством. Искористивши његову одсутност и лош углед Хенрик I је прихваћен од водећих племића као краљ Енглеске. Крунисан је 5. августа у Вестминстеру. Своју позицију међу племством осигурава "Повељом слободе", која је била један претходник Велике повеље слободе, коју је много касније издао Јован без Земље.
[уреди] Први брак
Оженио се Едитом Шкотском ћерком шкотског краља Малколма III. Едита је била праунука Едмунда II, па је тим венчањем уједињена норманска и стара енглеска линија краљева. Међутим, то је веома разочарало норманске племиће. С друге стране тим потезом Хенрик I постаје много прихватљивији англосаксонском становништву.
[уреди] Освајање Нормандије
Роберт III Нормандијски је покушао 1101. да инвазијом Енглеске постане краљ Енглеске. По споразуму из Алтона, Роберт прихвата Хенрика као краља Енглеске и враћа се у Нормандију, а за узврат добија 2.000 марака годишње. Хенрик се 1105. одлучио да уклони непрекидну опасност, која му прети од Роберта, а и да смањи финансијски одлив. Повео је војску у инвазију Нормандије.
[уреди] Битка код Тинчебраја
Одлучна битка између два брата одиграла се 28. септембра 1106. у малом насељу Тинчебрају. Ниједна страна није била спремна за битку. Обе војске су се среле док су кретале једна према другој, не знајући позиције противничке стране. Битка се одвијала на простору од неколико километара. Предвече се Роберт покушао повући, али заробљен је од стране Хенрикових војника.
[уреди] Краљ Енглеске и војвода Нормандије
Након победе Хенрик је затворио брата Роберта. Једном је Роберт покушао да побегне из замка у Кардифу, али поново је ухваћен. Да би спречио Роберта да бежи Хенрик је наредио да му спале очи. Хенрик је преузео војводство Нормандију као део краљевста Енглеске.
Хенрик је имао потешкоћа у Нормандији, па их покушава умањити венчањем свога најстаријег сина за ћерку дотадашњег непријатеља грофа Анжуа Фулка V. Хенрикова ћерка Матилда и Фулков син Жофруа Плантагенет се венчавају, што је много касније довело до уједињења два краљевства под Плантагенетима.
[уреди] Краљеве активности
Хенрикова потреба да финансира учвршћење своје власти доводи до повећања активности на централизацији власти. Као краљ Хенрик је спровео низ социјалних и правосудних реформи, укључујући:
- издавање Повеље слободе и
- обнова закона из доба Едварда Исповедника
Био је познат и по бруталности. Једном је бацио једног издајицу са куле у Руану. У једном другом случају радило се о размени деце као талаца. Хенриков зет Еустасије је био једна од страна у тој размени. Кад је Еустасије ослепио дете друге стране, Хенрик је дозволио другој страни да ослепи и мучи две Еустасијеве девојчице, које су биле Хенрикове унуке. Хенрикова ћерка се разбеснила и покушала је да убије Хенрика. Хенрик ју је затворио, а она је побегла скоком са велике висине. Много година касније су се помирили.
[уреди] Смрт
Посетио је 1135. Нормандију, да би видео унуке, децу од ћерке Матилде и Жофруа Плантагенета. Хенрик је наговорио своје норманско племство да прихвате Матилду као краљицу након његове смрти. Племство је дало заклетву да ће тако бити. Међутим када је Хенрик умро од тровања храном племство дозвољава да Стефан д Блуа постане краљ. Између царице Матилде и Стефана Блуа се водио дуги грађански рат, познат као раздобље анархије. Спор је решен тек 1153., Стефановим именовањем Матилдиног сина као наследника.
| Претходник: Вилијам II |
Енглески краљеви (1100. - 1135.) |
Наследник: Стефан д Блуа |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
