Хенрик IV, Свети Римски Цар

Из пројекта Википедија

Хенрик IV (11. новембар 1050. -7. август 1106.) је краљ Немачке(1056.-1105.) и Свети Римски Цар (1084.-1105.) из Салијске династије. Током његове власти долази до борбе за инвеституру, око тога ко поставља бискупе и папе. У историји је остао познат покајнички Хенриков пут у Каносу. Борба за инвеституру је изазвала 50 година грађанског рата у Немачкој.

Садржај 1 Постаје краљ као дете 2 Реформа цркве 3 Хенрик је екскомунициран 4 Покајнички пут у Каносу 5 Нови сукоби и побуне племства против Хенрика 6 Спољашње везе

[уреди] Постаје краљ као дете

Хенриков отац Хенрик III наговорио је племство да обећају да ће његова сина Хенрика IV признавати као краља. Хенрик IV је крунисан као трогодишњи дечак 1054. Хенрик III умире 1056., тако да Хенрик IV постаје једини краљ као шестогодишњак. Хенрикова мајка је била регент.

[уреди] Реформа цркве

Црква је искористила ту одавно чекану и пажљиво планирану ситуацију. Жеље цркве су биле да прекину са традицијом да краљеви постављају бискупе. Тај начин постављања бискупа водио је продаји црквених положаја и избору само краљу лојалних бискупа. Пошто је краљ још био дете, најпре кардинали на концилу у Риму 1059. доносе одлуку да цареви више неће бирати папе. То је био први дио црквеног плана.

Други дио црквеног плана је била намера да одузме краљевима право да постављају бискупе. Када је Хенрик одрастао и почео сам водити краљевство, сукобљава се са папом Гргуром VII око права на инвеституру. Папа је тврдио 1075. да је папска власт универзална и да само папа може постављати бискупе.

[уреди] Хенрик је екскомунициран

Хенрик смењује папу 1075. и сазива избор новог папе, због узурпације краљевског права да поставља бискупе . Папа Гргур VII , с друге стране, екскомуницира Хенрика 1076. и свргава га као краља и цара. Папа и цар су тиме један другога свргли. Долази до тешког сукоба цркве и државе. У прво време Хенрик је угушио побуну саксонског племства 1075.

Пошто краљ Немачке није имао сређену ситуацију код куће,нашао се под притиском два фронта. У Немачкој Хенрик је суочен и са побуном племства, од којих велики део устаје против Хенрика у намери да ојачају своје феуде и постигну што већу самосталност. Племство је осетило прилику да приграби царске овласти, па су постигли велику аутономију, а Хенрику су отежали сукоб са папом. Хенрик више није могао да се сукобљава на два фронта. Осећао је да је поражен и да ће изгубити царство.

[уреди] Покајнички пут у Каносу

Кренуо је према папи 1077. да се извини. Папа је помислио да је Хенрик на њега кренуо војском, па се затворио у Каноси. Хенрик је настојао да докаже да се покајао. Три дана је пред вратима Каносе чекао бос и у кошуљи од грубе, оштре длаке. Покајнички је замолио папу да му опрости.

Папа је са Хенрика скинуо екскомуникацију и поставио му одређене захтеве, за које је Хенрик обећао да ће се придржавати.

[уреди] Нови сукоби и побуне племства против Хенрика

Племство није престало са побунама. Изабрали су антикраља, кога је Хенрик убио 1081. Поново је исте године кренуо на Рим са намером да смени папу Гргура VII и постави лојалног папу. Гргур VII је позвао верне Нормане, који су га спасили од Хенрика, али су при томе попљачкали Рим и навукли бес народа на папу. Пред народним гневом Гргур VII је побегао Норманима, где је убрзо и умро.

И нове папе су се мешале и потицале побуне у Немачкој. Сукоб се претворио у стање сталног грађанског рата, са кратким паузама с времена на време.

[уреди] Спољашње везе

• Хенрик IV, његови преци и потомци ((en))

Претходник: Хенрик III	Краљ Немачке (1084 - 1105)	Наследник: Хенрик V
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Хенрик III	Свети Римски Цар (1056 - 1105)	Наследник: Хенрик V
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}