Хавријил Костељник

Из пројекта Википедија

Хавријил Костељник Хомзов (Гавриїл Костельник Гомзов) је први значајни русински писац и лингвиста са територије данашње Војводине. Рођен је у Руском Крстуру 15. јуна 1886. године. Шест разреда основне школе завршава у родном месту, прва два разреда гимназије у Винковцима, а трећи и четврти у Загребу. 1906. године се уписује на Теолошки факултет у Загребу, а већ 1907. га тадашњи префект гркокатоличког семеништа у Загребу др Дионизиј Њаради (Дионзий Няради) шаље на студије богословије у Љвов, које завршава 1911. године.

Почео је да пише још као гимназијалац. 1904. издаје о властитом трошку књижицу Идилични венац „Из мога села“ (Идилски венєц "З мойого валала").

Пошто је завршио богословске студије у Љвову, већ је био под јурисдикцијом љвовске епископије, иако му епископ крижевачке епископије Јулиј Дрохобецки (Юлий Дрогобецки) није дао дозволу да пређе у другу епископију. Митрополит Андриј Шептицки (Андрий Шептицки) га шаље на постдипломске студије у Фрајбург у Швајцарској. Тамо Костељник 1913. године брани докторску дисертацију „О основним начелим спознања“, коју исте године објављује у Љвову на латинском језику (De Principilis Cognitions Fundamentalibus, Leopoll, 1913).

Од 1910. године, Костељник пише и објављује радове и на украјинском језику. 1915. девет месеци живи у Руском Крстуру, где је био на положају другог капелана, који је и за њега установљен. Своје слободно време проводи у архиви парохије Руског Крстура и резултат тог рада је рукопис „"Liber Memorabilium" гркокатоличке парохије Бачкрстурске“ ("Liber Memorabilium" гр. кат. парохиї Бачкерестурскей).

1918. године објављује своју прву књигу на украјинском „Устани, Украјино“ (Встань Україно), посвећену новонасталој украјинској држави. Од 1920. предаје филозофске дисциплине на духовном семеништу у Љвову и постаје уредник часописа „Нива“ (Нива), органа гркокатоличког свештенства љвовске епархије.

1923. године издаје прву у историји граматику западнорусинског језика подн називом Граматика бачванско-сремског говора (Ґраматика бачванскосримскей бешеди). У следећих неколико година објављује књигу Песма Богу (Пiсня Боговi), драму за децу Ка Христу (Ґу Христови) и драму Јефтајева ћерка (Єфтайова дзивка).

1925. године посећује Рим и тада почиње његово премеравање и несигурност у питањима идеологије Рима и историјске основе унијаћења, које је Костељник видео као историјски субјект који је зближио источну и западну цркву, а не као субјекат и пут денационализације Русина, што је најчешће била, захваљујући властима католичких држава у којима су Русини живели. Нападан због својих ставова о црквеној организацији и идеологији, као и о великм доктринарним питањима, 1929. је приморан да напусти функције у „Ниви“, а забрањено му је и да предаје на богословији где је предавао логику, етику, историју грчке филозофије, псхологију и психологију вере.

Костељник је убијен 20. септембра 1948. после одржане јутарње мисе, испред свог дома.

према чланку на сајту школе „Петро Кузмјак“ из Руског Крстура