Франц Боас
Из пројекта Википедија
Франц Боас (Franz Boas) (9. јул, 1858 - 22. децембар, 1942), један од пионира модерне америчке антропологије и често се назива "оцем америчке антропологије." Попут многих других пионира, Боас је био образован у другим дисциплинама; поседовао је докторат из физике и обавио је постдокторски рад из географије.
Садржај |
[уреди] Младост и образовање
Франц Боас је рођен у Миндену, Вестфалија. Мада су његови баба и деда били верни Јевреји, његови родитељи, попут многих немачких Јевреја, су пригрлили вредности доба просвећености, укључујући и њихову асимилацију у модерно немачко друштво. Боас је био веома осетљив према својој јеврејској позадини, и мада се он гласно противио анти-семитизму, не прихватајући покршћавање на хришћанство, он се није изајшњавао као Јевреј. У једном аутобиографском запису Боас је рекао:
- „Позадина мог раног мишљења био је мој немачки дом, у ком су идеали револуција из 1848. били веома снажни подстрек. Отац ми је био либерал, мада неактиван у јавном животу; мајка је била идеалисткиња, са живим занимањем за јавна питања; око 1854. она је основала дечије обданиште у мом родном граду, и била је одана науци. Моји родитељи су били ослобођени од окова догме. Док је мој отац задржао емотивну склоност обичајима свог родитељског дома, он ипак није допуштао да то утиче на његову интелектуалну слободу.“
Боас је докторирао физику на Универзитету у Киелу, 1881. Он је био незадовољан својом дисертацијом. Боас се почео интересовати за кантовску мисао, тако да је одслушао предавања из естетике у Хиделбергу, док је у Бону слушао предавања о Кантовој филизофији. Ово занимање га је одвело ка "психофизици," која се бавила психолошким и епистемолошким проблемима у физици. То га је повукло да се пребаци у Берлин да би студирао психофизику код Хермана вон Хелмхолца.
Пуким случајем, Боас је почео студирати географију да би тако даље истражио своје све веће занимање за однос између субјективног искуства и објективног света. У то време, немачки географи су били подељени по питању узрока културне варијације. Многи од њих су тврдили да је физичка околина главни одлучујући чинилац, док су други тврдили да је распрострањеност (дифузија) идеја путем људске миграције значајнија. 1883, Боас се упутио на Бафиново острво да би обавио географско истраживање о утицају физичке околине на домородачке миграције (Инуита). Потом се вратио у Берлин да би завршио ова проучавања, да би 1886. ( уз Хелмхолцову подршку) успешно одбранио хабилитацијску тезу, Бафиново острво, добијајући наслов приватног доцента географије.
За време боравка на Бафиновом острву, Боас се почео занимати за проучавање не-Западних култура (1888. он је објавио књигу, "Централни Еским"). Чак шта више, Боас је 1885. отишао у Берлин да би се бавио физичком антропологијом и етнологијом на тамошњем Краљевском етнолошком музеју. За време боравка у овом музеју, Боас се почео занимати за домородачке Американце на пацифичком северозападу Америке. У јанауру 1887, понуђен му је посао помоћника уредника у журналу "Наука", у граду Њујорку, што му је помогло да донесе одлуку да остане у Сједињеним Државама. Неколико година након тога, Боас је постављен за главног асистента за антропологију на Светској колумбијској изложби, која је одржана у Чикагу, 1893.
[уреди] Наука наспрам историје
Неки научници, попут Боасовог студента Алфреда Кробера су веровали да је Боас користио своје истраживање у физици као модел за рад у антропологији. Но, неки други Боасови студенти као и каснији истраживачи су истицали да је Боас експлицитно одбацио физику у корист историје као модела за своја антрополошка истраживања.
Подела између науке и историје вуче корене из немачких академских кругова 19. века, који су правили разлику између "природних наука" и духовних наука, тј. хуманистичкихх дисциплина. Ову поделу су утврдили кантовски филозофи. Но, као одговор Канту, један други истакнути немачки филозоф из доба разума и просвећења, Хердер је тврдио да је људска активност једнако важна као и људски разум.
1795, чувени истраживач и природњак, Вилхелм вон Хумболдт, начинио је позив за антропологијом као дисциплином која би синтетизовала Кантове и Хердерове интересе. Хумболдт оснива Берлински универзитет, 1809, и његов рад на пољу географије, историје и психологије је послужио као интелектуална оријентација за самог Боаса и за његов емпирицизам.
1949, Боасов студент, Алфред Кробер сумирао је начела емпирицизма која дефинишу Боасову антропологију као науку:
- Метод науке је да прво поставља питања, а не одговоре, а најмање да даје вредносне судове.
- Наука је безпристрасно истраживање па према томе не може попримити било какве дословне идеологије које су "већ формулисане у свакодневном животу," пошто су такве идеологије саме по себи неизбежно традиционалне па према томе сасвим нормално замрљане емоционалном предрасудом.
- Црно-бели судови, попут "свега или ничег," карактеристике су тоталитарних ставова и нема им места у науци, која је инференцијалне природе засноване на просуђивању.
[уреди] Физичка антропологија
Боасов рад у области физичке антропологије здружио је његов интерес за дарвинову еволуцију са интересом за миграцију као узрок промене.
