Теорема Банаха-Штајнхауса
Из пројекта Википедија
Теорема Банаха-Штајнхауса или принцип равномерне ограничености је један од основних резултата функционалне анализе, скупа са теоремом Хана-Банаха и теоремом о отвореном пресликавању један од три камена темељца ове области математике. Теорему су 1927. године објавили пољски математичари Стефан Банах и Хуго Штајнхаус; независно од њих доказао ју је и Ханс Хан. Понекад се назива и изворним називом "принцип кондензације сингуларитета".
Ако је фамилија равномерно ограничених линеарних пресликавања између два нормирана простора, јасно је да су тада равномерно ограничене и њихове вредности за сваку појединачну вредност аргумента. У свом основном облику, теорема Банаха-Штајнхауса тврди да, ако је домен Банахов простор, важи и обрнуто: ако су вредности пресликавања из за сваку појединачну вредност аргумента равномерне ограничене, онда су равномерно ограничене и норме пресликавања из .
Садржај |
[уреди] Принцип равномерне ограничености
- Нека је X Банахов простор и Y нормиран простор. Ако је фамилија непрекидних линеарних пресликавања из X у Y таква да је
- Tx\|_Y:T\in{\mathcal F}\}<\infty" />
- за свако појединачно x у X, тада је
- T\|_{{\mathcal L}(X,Y)}:T\in{\mathcal F}\}<\infty" />.
Доказ принципа равномерне ограничености почива на Беровој теореми о категорији.
За свако n означимо
- Tx\|_Y\leq n\,(\forall T\in{\mathcal F})\}" />.
Скупови Xn су затворени по непрекидности и према услову теореме њихова унија је цео простор X. Како је X Банахов (дакле и комплетан метрички) простор, према Беровој теореми о категорији неки XN садржи и неку куглу BX(x0, δ). Ако је x произвољно такво да је x\|_X<\delta" />, тада је према линеарности
- Tx\|_Y\leq \|T(x_0+x)\|_Y+\|Tx_0\|_Y<2N" />.
Стога је за свако x, Tx\|_Y\leq 2N\cdot \|x\|/\delta" />, те следи T\|_{{\mathcal L}(X,Y)}\leq 2N/\delta" /> за све .
[уреди] Општији облик
Теорема Банаха-Штајнхауса се може на природан начин уопштити на бачвасте просторе, важну класу тополошких векторских простора:
- Нека је X бачваст простор и Y локално конвексан простор. Тада је свака фамилија непрекидних линеарних пресликавања из X у Y ограничена за сваку појединачну вредност аргумента и еквинепрекидна (самим тим и равномерно еквинепрекидна).
[уреди] Последице
Важна и једноставна последица принципа равномерне ограничености јесте следећа чињеница: Ако је низ непрекидних линеарних пресликавања из Банаховог простора X у нормиран простор Y који конвергира (тачка-по-тачка) ка функцији A, тада је и A непрекидно линеарно пресликавање. И заиста, линеарност следи директним преласком на граничну вредност; низ пресликавања An је ограничен за сваку вредност аргумента, те су стога и њихове норме ограничене: тврђење затим следи преласком на граничну вредност у A_nx\|\leq C\|x\|" />.
Теорема Банаха-Штајнхауса је од изузетног значаја у функционалној анализи. Заједно са теоремом Банаха-Алоглу, на пример, се користи како би се показало да у локално конвексниим просторима слаба ограниченост повлачи ограниченост, што је полазна тачка за принципе "од слабог ка јаком", на пример за поређење слабе и јаке диференцијабилности.
[уреди] Изворни рад
- ((fr)) Стефан Банах, Хуго Штајнхаус. "Sur le principle de la condensation de singularités". Fundamenta Mathematicae, 9 50-61, 1927.