Тајландски бокс

Из пројекта Википедија

Тајландски бокс или Muay Thai (тај มวยไทย) јесте једна борилачка вештина и важи као национални спорт Тајланда.

Тајландски бокс је један од најстаријих борилачких вештина, тачна историја не може се реконструиcати. У рату између Тајланда и Бурме 1767 освојена је ондашња престоница и главни део извора о уметности и традицији тајландског бокса уништени.

[уреди] Историја

Тај су живели првобитно у јужнозападној Кини. У 9. веку почињу поједине групе да насељавају подручје данашњег севернозападног Тајланда. Ово насељавање трајало је до 13. века. Поједини извори веле да је у то време настао тајландски бокс као једна врста самоодбране због сталних сукоба са другим народима Индокине. Други извори говоре како je тајландски бокс настао у години 1560, када је тајландски краљ Наресуан пао у тамновање Бурме. Обећана му је слобода ако у двобоју победи мајсторе Бурме. Краљ је победио и тајландски бокс постао је национални спорт Тајланда.

Тајландски бокс развио се из регуларних борбених вештина. Када мач и копље нису били више за употребљавање, ратник је имао да користи за борбу своје ноге, песнице и лактове. Класична и традиционална варијанта зове се Muay Thai Boran (бoран = традиционално), која не садржава само борбe са разним оружјем, него и покрете који иду далеко ван техника данашњег тајландског бокса. Те технике базирају на подражавањем разних животињских покрета, које су сакупљене у формама слично катама у карате-каратеу. Тако су кроз векове настале животињске форме попут ждрала, бизона, петла, тигра итд., које су перфекциониране у данашњим стиловима.

Краби крабонг (кратко и дугачко оружје) назива борбу са разним врстама оружја, као нпр. краби (кратки мач), даб (дугачки мач), плонг или сри сок (штап), нгаув (штам са оштрицом), дунг, каен, мај сун и лох (штит).

У правилописима интернационалних и националних савеза постоје различита строга правила које ограничују технике. Стилистички упадљива обележја тајландског бокса јесу ударци са лакатима и коленима и хватање противника (види бокс). Зависно по правилима и степену бораца дозвољени су ударци са коленима према глави, хватање противника у стајању и ударање са коленима у тело и ноге. Поједина правила дозвољавају хватање и држање ноге противника.

Тајландски бокс се сматра због високе опасности повреде кроз технике лаката и колена за једну од најсуровијих борилачких вештина. Технике са песницама сличне су традиционалном европском боксу, али су исто дозвољени ударци из окрета и слично. Поједини стилови дозвољавају и бацање, али су обично забрањене, jeсу технике бацања у тајландском боксу доста опасне.

Једно следеће обележје класичног тајландског бокса (Muay Thai Boran) јесте ритуална игра вај кру, коју играју борци у почетку борбе да покажу поштовање својим учитељима, као и класична тајландска музика која прати целу борбу.

Тајландски бокс вежба се из различитих мотива, ради фискултуре, такмичења, за самодбрану или борилачку вештину. У Тајланду борци добијају део опкладе и многима служе као идоли. Пошто многе школе терају своје ученике да на такмичењу добијају боље опкладе и побеђују, тиме се класични стилови све више потискивају. Због тога тајландски краљ подржава чисте Мuay-Thai-академије, у којима ученици не морају да носе бриге о финансијском стању и уместо тога изучавају класичне стилове.

[уреди] Види још

У Бурми иначе постоји де факто иста борилачка вештина бурмазенски бокс односно летвеи или летаве, за разлику од тајландског бокса на такмичења бурмазенског бокса бори се без рукавица.