Српска краљевска академија наука
Из пројекта Википедија
Српска краљевска академија наука и уметности основана је 1/11 1886 законом С. К. А. Н., са задатком: »да науку обрађује и унапређује; да поставља и одржава здраве основе научноме суду; да обелодањује и изазива истраживања научна у природи, друштву и историјским споменицима; да потпомаже удомаћивање и развитак виших уметности; да удруженом снагом за напредак просвете извршава оно, за шта је посебна снага недовољна«. Имала је од почетка 4 одсека:
- 1. природних наука;
- 2. филозофских наука;
- 3. друштвених наука;
- 4. уметности.
У истраживању етнографском, језичком и историјском С. К. А. Н. имала је најпре и нарочито да се обазре на земљиште Срба и српског суседства. Академију сачињавају академици, којих је испочетка могло бити 25, а од 1891, 34. Број дописних чланова двапут је већи од броја правих чланова. Све чланове бирала је сама на основу обима рада и по исправности, самосталности и савесности у раду. Законом о оснивању С. К. А. Н. под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља. Од 22/1 1901 С. К. А. Н. водила само надзор над Библиотеком, и од ње и управе Музеја добива годишњи извештај. Први председник С. К. А. Н. (на три године) био је Јосиф Панчић, затим: Чедомиљ Мијатовић, М. Ђ. Милићевић, Јован Мишковић, Ђорђе Нешић, Јован Ристић, Сима Лозанић, Стојан Новаковић, Јован Жујовић, Јован Цвијић.
1892 С. К. А. Н. спојила се са С. У. Друштвом према решењу министра Просвете од 9/4 1891. и добила је доста велики архив старих докумената и доста велику библиотеку. 1893 у А. је основан лексикографски одсек (рад на »Речнику«) и етнографски одсек (рад на испитивању српских села). Поред тога, главни рад С. К. А. Н. састојао се у научном раду њених чланова и у раду на издавању њихових и других научних списа. У томе смислу С. К. А. Н. издавала је:
- 1. Глас С. К. А. Н.:
- а) I разред: садржи расправе из природних и математичких наука;
- б) II разред: расправе из филозофских, језичких, правних и историјских наука;
- 2. Споменик (I и II разред);
- 3. Српски Етнографски Зборник, који садржи:
- а) Разну етнографску грађу,
- б) Насеља српских земаља,
- ц) Обичаје народа српскога,
- д) Српске народне игре,
- е) Српска народна јела и пића;
- 4. Зборник за историју, језик и књижевност српског народа
- I. одељење: Споменици на српском језику;
- II. одељење: Споменици на туђим језицима);
- 5. Дијалектолошки Зборник;
- 6. Посебна издања.
С. К. А. Н. je 1947 год. преименована у Српска академија наука. Касније она је поново променила назив у Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ).
Литература: Народна енциклопедија (1927 год)
