Семјуел Бекет
Из пројекта Википедија
Семјуел Бекет, (Даблин, 13. април 1906. - Париз, 22. децембар 1989.), драматичар и романописац ирског порекла.
Од 1938. године живи у Паризу, а након рата почиње и да пише на француском. Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено "трајање" испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса. Да би приказао апсурдност таква живота и човекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и замењује их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете (неми, слепи, глуви, итд.), које се помичу по неком бесмисленом ритму унутар свог ограниченог животног круга (улица, раскршће, соба) или су чак и у том кретању онемогућене (смештене у канте за смеће или затрпане у песку). Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. 1969. године добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника "позоришних апсурда". Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је тек драмама.
[уреди] Дела
|
Викицитат има колекцију цитата сродних са:
|
- Марфи (1938)
- Молој (1938)
- Малоун умире (1952)
- Чекајући Годоа (1952)
- Безимени (1953)
- Сви који падају (1956)
- Крај игре (1957)
- Дивни дани (1960)
| Нобелова награда |
| Нобелове награде |
| Физика | Хемија | Физиологија и медицина | Књижевност | Мир | Економија |
| Добитници Нобелове награде за књижевност |
| Сили Придом • Теодор Момзен • Бјернстене Бјернсон • Хозе Ечегарај и Фредерик Мистрал • Хенрик Сјенкјевич • Ђозуе Кардучи • Радјард Киплинг • Рудолф Кристоф Ојкен • Селма Лагерлеф • Паул Хајзе • Морис Метерлинк • Герхарт Хауптман • Рабиндранат Тагоре • Ромен Ролан • Вернер фон Хајденштам • Хенрик Понтопидан и Карл Гјелеруп • Карл Шпителер • Кнут Хамсун • Анатол Франс • Хасинто Бенавенте • Вилијам Батлер Јејтс • Владислав Рејмонт • Џорџ Бернард Шо • Грација Деледа • Анри Бергсон • Сигрид Унсет • Томас Ман • Синклер Луис • Ерик Карлфелд • Џон Голсворди • Иван Буњин • Луиђи Пирандело • Јуџин О'Нил • Роже Мартен ди Гар • Перл Бак • Емил Силанпе • Јоханес Јенсен • Габријела Мистрал • Херман Хесе • Андре Жид • Томас Стернс Елиот • Вилијам Фокнер • Бертранд Расел • Пер Лагерквист • Франсоа Моријак • Винстон Черчил • Ернест Хемингвеј • Халдор Лакснес • Хуан Рамон Хименез • Албер Ками • Борис Пастернак • Салваторе Квазимодо • Сен-Џон Перс • Иво Андрић • Џон Стајнбек • Јоргос Сефери • Жан Пол Сартр • Михаил Шолохов • Нели Сакс и Самуел Агнон • Мигел Анхел Астуријас • Јасунари Кавабата • Самјуел Бекет • Александар Солжењицин • Пабло Неруда • Хајнрих Бел • Патрик Вајт • Хари Мартинсон и Ејвинд Јонсон • Еуђенио Монтале • Сол Белоу • Висенте Алеисандре • Исак Башевис Сингер • Одисејас Елитис • Чеслав Милош • Елијас Канети • Габријел Гарсија Маркес • Вилијам Голдинг • Јарослав Сајферт • Клод Симон • Воле Сојинка • Јосиф Бродски • Нагиб Махфуз • Хозе Камило Села • Октавио Паз • Надин Гордимер • Дерек Волкот • Тони Морисон • Кензабуро Ое • Шејмас Хини • Вислава Шимборска • Дарио Фо • Жозе Сарамаго • Гинтер Грас • Гао Сингђијан • В. С. Најпол • Имре Кертес • Џон Максвел Куци • Елфриде Јелинек • Харолд Пинтер • Орхан Памук |
