Свештеномученик Јевсевије (епископ самосатски)

Из пројекта Википедија

Свештеномученик Јевсевије је хришћански светитељ. Био је велики противник аријанства. Када се упразнио антиохијски престо, његовим настојањем је изабран Мелетије за патријарха. Међутим аријанци су брзо изгнали овога Мелетија из Антиохије. Када је умро син Константинов, Констанције (337 - 361), зацарио се Јулијан Одступник (361 - 363).

За време гоњења хришћана од стране Јулијанове, свети Јевсевије је скинуо са себе свештеничку одежду а обукао се у војничко одело, и као војник обилазио гоњене цркве по Сирији, Финикији и Палестини, свуда утврђујући православну веру и постављајући потребне јереје и ђаконе и остале клирике, а понегде и епископе. После Јулијанове смрти свети Јевсевије усаветовао је Мелетија да сазове сабор у Антиохији 361. године, на коме је учествовало двадесет седам архијереја и на коме се још једном осудила аријанска јерес а потврдила вера која је изражена на Првом васељенском сабору. Поред Мелетија и Јевсевија на овом Сабору нарочито се истицао свети Пелагије Лаодикијски, чувени девственик и подвижник. Тај Сабор је одржан за време владавине цара Јовиниана (363 - 364). Међутим овај цар је убрзо умро, а зацарио се Валент (364 - 378), с којим је опет отпочело гоњење на Хришћанство. Свети Мелетије је прогнан у Јерменију, Јевсевије у Тракију, а Пелагије у Арабију. После Валента зацарио се цар Грацијан (375 - 383), који је дао слободу Цркви а заточене архијереје вратио на њихова места. Када је Јевсевије дошао у град Долихин, да би новога архијереја устоличио и јерес аријевску, која у том граду беше јака искоренио, неки фанатички јеретик бацио је са крова ћерамиду на Јевсевијеву главу и рани од чега је он и умро 379. године.