Светислав Иван Петровић
Из пројекта Википедија
Светислав Иван Петровић је био филмски глумац (Нови Сад, 1. јануар 1894. - Париз Октобар 1962.)
Био је први Србин који се између два светска рата, прославио на филмском платну у Европи.
Школовао се у Новом Саду а у Будимпешти студирао политехнику али је брзо напустио студије и песветио се глуми на филму. Дебитовао је на филму Михаља Кертиса ("Натчовек"). Када је на сцену ступао звучни филм, стекао је светску славу. Осим дара за глуму, поседовао је и друге особине које су се подразумевале за успешног глумца. Био је висок, згодан, леп и привлачан мушкарац.
Снимио је око стотину улога у филмовима различитог жанра у филмским студијима у Будимпешти, Бечу, Берлину и Паризу. Био је ожењен немачком глумицом Фридл Шустер.
После много година вратио се у Нови Сад 1928. у посету родитељима и сетсрама. Како је "Политика" објавила на насловној страни, одушевљено га је дочекало и позрдавило десетине хиљада Новосађана. Примио га је и краљ Александар који му је уручио орден Светог Саве првог степена за допринос популарисању филмске уметности.
После Другог светског рата боравио је краће време у Југославији ради снимања словеначког филма "Далматинска свадба" где је тумачио једну од главних улога.
Пао је у заборав јер се његови филмови нису приказивали, наводно због тога што је глумио у немачким филмовима за време Хитлерове владавине и ако су то били филмови са љубавном тематиком.
[уреди] Најпознатији филмови
Кенингсмарк (1923), Уметничка душа (1925), Гола жена (1926), Чаробњак (1926), Алахов врт (1927), Три страсти (1927), Сирена Моргана (1928), Латински кварт (1929), Слепи миш (1931), Викторија и њен хусар (1931), Хавајски цвет (1932), Козак и славуј (1935), Уз укључење јавности (1927) На плавом Јадрану (1937), Европа не одговара (1941), Процес (1948), Ероика (1949), Лифт за губилиште (1957), Путовање (1959).
