Протозоа
Из пројекта Википедија
Праживотиње (Protozoa) су једноћелијске еукариотске животиње које припадају царству протиста (Protista). Тело праживотиња изграђено је од једне ћелије, која своје функције обавља разноврсним органелама и одговара појединачној ћелији у вишећелијском организму.
Садржај |
[уреди] Органи једноћелијских праживотиња
Oрганеле представљају диференцијације цитоплазме, које обављају различите функције и одговарају органима вишећелијског организма. Протозое имају следеће органеле :
- органеле за кретање : псеудоподије, трепље (цилије) и бичеве (флагелуме);
- органале за варење су хранљиве вакуоле у којима се вари храна (унутарћелијско варење);
- органеле за излучивање – контрактилне вакуоле чија је примарна функција осморегулација (одржавање сталног осмотског притиска у ћелији) која се обавља избацивањем вишка воде; са том водом се избацују и непотребне материје;
- органеле за примање дражи, каква је нпр. стигма (очна мрља) за пријем светлосне дражи, код бичара.
[уреди] Грађа ћелије
Ћелија протозоа је по грађи еукариотска ћелија, што значи да се у цитоплазми налазе једро и ћелијске органеле. Цитоплазма је диференцирана на спољашњи, гушћи део назван ектоплазма и унутрашњи, ређи део – ендоплазму. Цитоплазма може да буде без мембране (код амеба ), са мембраном (назива се пеликула), док многе протозое образују и љуштуру. Протозое могу да садрже једно или већи број једара. Код вишеједарних протозоа, какви су трепљари, могу да се разликују два типа једра : макронуклеус (вегетативно једро) и микронуклеус (генеративно једро – учествује у размножавању).
[уреди] Вегетативне функције
- Исхрана протозоа се одвија на два начина : аутотрофно и хетеротрофно. Аутотрофно се хране зелени бичари, чији је најпознатији представник Еуглена. Хетеротрофна исхрана може да се врши сапрозојски, тако што се течна храна апсорбује целом површином тела и холозојски – захватањем чврсте хране. Већ смо рекли да је варење унутарћелијско.
- Излучивање се врши на два начина : преко целе површине тела и контрактилним вакуолама.
- Примање дражи (углавном светлосних,тактилних и хемијских) се , такође, може вршити на два начина – целом површином тела и чулним органелама.
[уреди] Размножавање
Протозое се размножавају на два начина бесполно и полно.
Бесполно се обавља деобом једног родитеља при чему настају две или више младих јединки које се развијају у одрасле.
Начини бесполног размножавања су :
- бинарна деоба – подела родитељске јединке на две;
- мултипна (вишеструка) деоба – подела на већи број ћелија ;
- плазмотомија – деоба вишеједарних протозоа, при којој се дели само цитоплазма;
- пупљење – образују се спољашњи (егзогено пупљење) или унутрашњи (ендогено пупљење) израштаји; ако се ти пупуљци не одвоје од родитељског тела , онда постају колонијалне протозое.
Полно размножавање обухвата мејозу којом се формира хаплоидан број хромозома полним ћелијама или у једрима, који се затим спајају и поново образују диплоидан број хромозома.
Начини полног размножавања су:
- копулација (сингамија) – спајање гамета који могу да буду међусобно исти (изогамети) или различити (анизогамети);
- коњугација – при којој се две јединке споје цитоплазматичним мостићем и размене микронуклеусе;
- аутогамија – спајање микронуклеуса једне исте јединке, чиме се постиже рекомбинација гена.
[уреди] Класификација (систематика) протозоа
На основу органела за кретање и начина размножавања тип протозоа се дели на 4 подтипа :
1. Sarcomastigophora, који обухвата амебе са псеудоподијама и бичаре. Многе врсте су важне за хуману медицину, као узрочници обољења :
-
- амебe:
-
- Entamoeba histolytica – паразитира у цреву човеке и изазива дизентерију;
- Entamoeba coli - живи у дебелом цреву и није патогена ;
- Entamoeba gingivalis – живи у устима човека и није патогена;
-
- бичари
-
- Trypanosoma, коју преноси мува це-це и изазива болест спавања;
- Leishmania, коју преносе комарци и изазива обољења кала-азар и болест оријенталних рана;
- Trichomonas vaginalis – изазива запаљење вагине,односно V групу секрета.
2. Sporozoa су углавном ендопаразити са најчешће два домаћина. Најпознатији представник је Plasmodium, који изазива болест маларију, а преноси га маларични комарац;
3. Cnidospora су углавном паразити животиња;
4. Ciliophora(трепљари) су најсложеније протозое. Најпознатији њихов представник је Paramecium (папучица). Важно је поменути и протозое које живе у симбиози у зелуцу преживара и имају способност разлагања целулозе.
[уреди] Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
