Први индокинески рат

Из пројекта Википедија

Први индокинески рат (познат и као Француско-индокинески рат) водио се између 1946. и 1954. у југоисточној азији између Француске и покрета отпора којег је водио Хо Ши Мин, познатог као Вијет Мин.

Садржај

1 Позадина
2 Рат
3 Независност Вијетнама
4 Види још

[уреди] Позадина

Почетак двадесетог века Вијетнам дочекује као део колонија Републике Француске (тзв. Француска Индокина). Француска је донела поред језика и културе своју Католичку религију која ће касније бити велики проблем. Испоставило се судбоносне године за будућност народа биле су четрдесет када Јапанци врше протеривање Француског окупатора али при том заводе још већи терор над Вијетнамцима. Идеја за обнављањем државности се коначно могла реализовати па се организује покрет отпора који се супротставља Јапанском агресору отпор предводи Хо Ши Мин који је био и шеф Комунистичке Паритије Вијетнама. Парадоксално Вијетконгу оружје и опрему допремају Американци. Након пораза Јапанске царевине 2. септембра 1945. Вијетнам проглашава независност али га Француска поново запоседа. Новембра 1946. Хо Ши Мин одлази у Париз на разговоре о Француском повлачењу из Вијетнама. Француска одбија било какво повлачење те од тог тренутка почиње рат.

[уреди] Рат

У прво време Вијет Мин врши саботаже и организује штрајкове који онемогућавају нормалан живот окупаторима из Европе. Са победом кинеске револуције 1949. и подршком коју им је пружио Мао Це Дунг, стварају се услови за несметано снабдевање оружијем из земаља Социјалистичког света те Вијет Мин постаје права војска која 1952. у децембру заузима долину Дијен Бијен Фу чиме се француска војска у Вијетнаму нашла одсечена од остатка својих трупа у Индокини те без већих проблема враћају долину у своје руке и граде тамо базу. Тиме Французи упадају у клопку. Вијет Мин децембра 1952. припрема акцију која почиње 13. марта 1953. Данас је позната као Битка за Дијен Бијен Фу. До 17. марта у бази је погиниуло 2500 Француза. Аеродром у долини потпуно је онеспособљен 28. марта 1953. а 30. марта база остаје без веза са спољашњим светом. 7. маја у 17:30 база Дијен Бијен Фу пада у руке Вијет Мин-а. Овај пораз произвео је стравичан ефекат чији је резултат био повлачење француске војске из Индокине.

[уреди] Независност Вијетнама

У таквим условима омогућено је и потпуно осамостаљење те је Хо Ши Мин 11. октобра 1954. године у Ханоју проглашава Демократску Републику Вијетнам али под утицајем великих капиталистичких сила и посредством Ватикана на југу се проглашава Република Вијетнам исте године. Ово је значило грађански рат у који су се опет умешали спољни фактори што је довело до присилне деобе земље. 8. маја 1957. договором између Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Француске и Совјетског Савеза Вијетнам је подељен 17. паралелом на Северни и Јужни. Председник Јужног Вијетнама се исте године сусрео са америчким председником Двајтом Ајзенхауером тражећи заштиту и гранције САД да ће режим у Сајгону опстати.