Петар Драпшин
Из пројекта Википедија
| Петар Драпшин | |
|---|---|
 Народни херој Петар Драпшин |
|
| рођен: | 15. новембар, 1914. Турија, Аустро-Угарска |
| преминуo: | 2. новембар, 1945. Београд, СФРЈ |
Петар И. Драпшин је био југословенски политичар, генерал и народни херој. Рођен је 15. новембра 1914. у сељачкој породици у Турији, у близини Старог Бечеја.
Драпшин је основну школу завршио у Турији, а нижу гимназију у Србобрану. После гимназије, одлази на занат у Београд. После заната уписао је средњетехничку школу, коју је завршио 1935. године. За време свог школовања дошао је у додир са напредним покретом и укључио се у рад који је Савез Комунистичке Омладине Југославије користио за проширивање свог утицаја међу широким слојевима младих људи. Литерарна дружина средњетехничке школе које је Драпшин похађао у Београду била је платформа за окупљање напредне омладине, а Драпшин је био један од њених најактивнијих чланова. Учествовање у акцијама које је организовао СКОЈ довео је Драпшина у редове Савеза комунистичке омладине Југославије, а мало касније и на дужност секретара организације СКОЈ-а Средњетехничке школе у Београду. Године 1937. Драпшин одлази у Праг на студије, на тамошњем техничком факултету.
Привучен ослободилачком борбом шпанског народа против генерала Франка, после краћег времена одлази да се бори на пољима Андалузије. Као одличан и храбар борац шпанске републиканске армије истакао се борбама код Алмансе и на Мадридском фронту. После Франковог тријумфа, Драпшин са осталим члановима интернационалних бригада одлази у Француску, одакле је интерниран у логор. Бекство које је организовала КПЈ преко својих канала, Драпшин је искористио да би побегао у Загреб. Одатле је прешао у Херцеговину и већ у првим данима рата постаје један од организатора устанка.
Петар Драпшин је имао чин капетана шпанске републиканске армије, слично као и Пеко Дапчевић, Коста Нађ, Иван Гошњак, Франц Розман Стане и многи други. У Херцеговини је постао заменик команданта оперативне зоне. Истакавши се на тој дужности добрим руковођењем, постављен је за команданта. У Херцеговини се налази под илегалним именом "Петар Илић Шпанац". У Херцеговини је због грешака био партијски кажњен, што га је тешко погодило. Партија му даје нови задатак за искупљање. Петар Драпшин је послат у Славонију, где обавља дужност команданта Прве славонске дивизије од јануара 1943. Чин генерал-мајора је добио 1. марта 1943. У лето 1944. године отишао је за заменика команданта Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. Крајем 1944. послан је у Далмацију за команданта 8. Корпуса Народноослободилачке војске Југославије. Чин генерал-лајтнанта је добио 3. јануара 1945.
Када је у фебруару 1945. оформљена 4. југословенска армија, генерал-лајтнант Петар Драпшин је постављен за њеног команданта. У Штабу се на месту начелника Армије налазио генерал-лајтнант Павле Јакшић, а на месту политичког комесара армије пуковник Бошко Шиљеговић. Читав Штаб 4. Армије је имао задатак да борбе пренесу према словеначко-италијанској граници, да се ослободи Хрватско Приморје, Истра и Трст. Генерал Драпшин је био чувен по томе што су његови тенкови загазили Трстом. Ту је био заробљен и уништен велики број непријатељских снага. Борби за Трст су претходиле успешно руковођене операције: десант на Истру, ослобођење Тржића и Горице. Драпшинова армија је такође имала задатак да затвори италијанску границу и уништи остатке Српског Добровољачког Корпуса који се повлачио према Италији.
На првим изборима за уставотворну скупштину, 1945. године, кандидован је за народног посланика, али је његову војну славу прекинуо несрећни случај при ком је погинуо 2. новембра 1945. у Београду. Наиме, пиштољ којим је руковао је случајно опалио и усмртио га. Генерал Петар Драпшин је одликован "Орденом Партизанске Звезде", а 27. јула 1953. проглашен је за народног хероја Југославије.
