Петар Дељан

Из пројекта Википедија

Петар Дељан(Одељан) је био вођа другог словенског устанка против Византије,који је избио у лето 1040.године и био у крви угушен 1041.године.Устаници су под његовим вођством ослободили Поморавље,целу данашњу Македонију,драчку тему,области око Витоше и Осогова,север данашње Грчке(Периферије Епир,Тесалију,Западну Македонију и Средишњу Македонију),заузевши градове Београд,Ниш,Скопље и Драч.Дељан се издавао за Самуиловог унука,на основу чега је у Београду 1040.године проглашен за цара,настављача Самуиловог царства.

[уреди] Порекло

Петар Дељан се издавао за Самуиловог унука и сина Гаврила Радомира,али је на основу постојеће историјске грађе то немогуће потврдити.Уколико је он то заиста био,вероватно је некако успео да избегне Владиславов нож или заробљеништво и стигне до Мађарске у којој је одрастао у изгнанству.Претпоставља се да се прикључио устаницима када су ослободили Београд,који се налазио на граници Византије и Мађарске,чиме се објашњава зашто је баш у Београду проглашен за цара.

Међутим,вероватније је да је Дељан само био способни човек из народа који се нашао на челу устанка и који је проглашен за цара у првом већем граду који је ослобођен,а то је био Београд.

Треба имати у виду да је Владислав у свом настојању да дође до престола уклонио не само свог брата и Самуиловог наследника Гаврила Радомира(Дељановог потенцијалног оца) и његову жену(Дељанову потенцијалну мајку),него и Самуиловог зета,српског кнеза Јована Владимира,због чега је тешко поверовати да би испустио из својих руку и Радомировог сина који би полагао већа права на престо од њега.

[уреди] Ток устанка

За више информација погледајте Словенски устанак у Поморављу 1040-1041.

У лето 1040.године букнуо је у Поморављу устанак против Византије на чијем челу се нашао Петар Дељан.Устаници су убрзо освојили Београд,Ниш и Скопље,преневши жариште побуне у Повардарје.Убрзо је словенска побуна избила и у драчкој теми и на њеном челу се нашао извесни Тихомир.Две групе устаника су се брзо повезале,а вођење је преузео Дељан,након што је Тихомир,по његовој наредби,убијен каменовањем.

У септембру се устаницима придружује Самуилов унук и бивши византијски чиновник Алусијан.Устаници ускоро освајају Драч,а побуна се проширује на северне делове данашње Грчке.Ослобођена територија тада је обухватала Поморавље,целу данашњу Македонију,драчку тему,области око Витоше и Осогова,север данашње Грчке(Периферије Епир,Тесалију,Западну Македонију и Средишњу Македонију).Устаници су покушали да заузму Солун,али под његовим бедемима бивају тешко потучени,након чега долази до сукоба Дељана и Алусијана.Петар ускоро бива ослепљен по Алусијановој наредби(или га је чак сам Алусијан на једној гозби напио,након чега му је одсекао нос и ослепео га),који се након тога враћа у Византију створивши опште расуло међу устаницима.Византијска војска после тога почиње да уништава разбијене устанике,заробивши ослепљеног Петра код Острова.Током 1041.године устанак је у потпуности угушен.

Петрова даља судбина није позната,али се претпоставља да је свој живот окончао у византијском заробљеништву.