Осман Карабеговић

Из пројекта Википедија

Осман (Хасана) Карабеговић рођен је 7. септембра 1911. у Бањој Луци, у данашњој Републици Српској.

Похађао је гимназију и био активиста удружења »Млада Југославија«. У КПЈ је примљен 1932. и исте године истјеран из школе због учешћа у ђачком штрајку. Последњи разред гимназије завршио је у Сарајеву 1933. Због активности у СКОЈ-у и Партији био је ухапшен. На саслушању су га тукли корбачем. Пуштен је из затвора под притиском демократске јавности. Осман је 1933. уписао ветерину у Загребу. Укључио се у рад СКОЈ-а и Партије. Због те активности био је више пута хапшен од загребачке полиције. 1935. протјеран је у Бању Луку. Школске 1936/37. уписао се на медицину у Београд и постао један од најактивних студената и комуниста, па је изабран за члана Универзитетског комитета СКОЈ-а и члана Акционог одбора у Београду. Учесник је свих демонстрација против режима, па је више пута хапшен и премлаћиван. Кад је отпочео други свјетски рат, Осман се враћа у Бању Луку. Изабран је за члана Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину. Један је од организатора савјетовања које је одржано почетком јуна 1941. на Шехитлуцима, изнад Бањалуке. То је био посљедњи договор комуниста у припреми устанка у Босанској крајини. У другој половини јуна 1941. он обилази Приједор, Босански Нови, Крупу и Бихаћ, одржава састанке са војним повјереницима и партијским комитетима и преноси усвојене одлуке руководства КПЈ у вези са припремама устанка. Почетком јула 1941. заједно са Јосипом Мажаром Шошом обишао је Босански Петровац и Двор и формирао војне комитете за припреме оружане борбе.

Уочи самог устанка, 25. јула 1941. присуствовао је савјетовању у Орловцима код Приједора, гдје је извршен распоред. Карабеговић је, заједно са доктором Младеном Стојановићем, упућен на Козару да организује устанак. Са доктором Младеном Стојановићем, Јосипом Мажаром Сошом и другим приједорским, новским и дубичким комунистима организовао је оружане групе и акције. Већ у августу 1941, када је формиран 2. крајишки народноослободилачки партизански одред, постао је његов први политички комесар. Почетком октобра 1941. учествовао је на војном савјетовању које је одржано у главном штабу за Босну и Херцеговину на Романији. Један је од организатора обласног партијског савјетовања за Босанску крајину, одржаном 22. фебруара 1942. у Кнежеву. Тада је Осман постављен за политичког комесара Оперативног штаба за Босанску крајину, а крајем 1942., кад је формиран И босански корпус, постављен је за његовог политичког комесара. До краја рата, између осталог, био је секретар Обласног комитета КПЈ за Босанску крајину, члан Покрајинског комитета КПЈ и члан Главног штаба НОВ и ПОЈ за Босну и Херцеговину. Учествовао је као вијећник на I и II засједању АВНОЈ-а и на оба засједања ЗАВНО БиХ-а.