Општина Колашин
Из пројекта Википедија
Град Колашин припада сјеверном и средишњем подручју Црне Горе. Налази се на 954m надморске висине.
Садржај |
[уреди] Географија
По величини територије општина Колашин заузима шесто мјесто у Републици Црној Гори са површином од 894 km² . Колашин се простире у горњим и средњим токовима ријека Таре и Мораче. Окружен је планинским гребенима и врховима планина: Сињавине, Бјеласице, Комова и Вучја. Град Колашин су основали Турци 1651. као своје утврђење и караванску станицу од приморја према сјеверу.
[уреди] Демографија
Општина броји близу 12.000 становника. Град Колашин, као сједиште општине, са приградским насељима има око 6.000 становника. Подручје Колашина насељавају углавном Ровчани, Морачани, Васојевићи, Ускоци и досељеници из разних крајева. По попису из 2003. године 50,50% становништва се изјаснило као Црногорци, 45% као Срби.
[уреди] Саобраћајна повезаност
Колашин има повољан туристичко географски положај и сврстава се у значајан транзитни туристички центар у Црној Гори, јер кроз њега пролази пруга Београд – Бар, као и магистрални пут Подгорица – Београд.
Удаљеност Колашина од неких важнијих локација у укружењу и Црној Гори:
- Аеродром Голубовци 80 км
- Лука Бар 150 км
- Подгорица 75 км
- Београд 395 км
- Нови Сад 470 км
- Ниш 340 км
- Сарајевo 400 км
- Загреб 737 км
- Дубровник 220 км
- Љубљанa 945 км
- Скопјe 300 км
[уреди] Туризам
Колашин многи називају и ваздушном бањом имајући при том у виду изванредне и веома повољне климатске услове. Подручју Колашина изузетну вриједност дају планине које га окружују. Све те планине су испресјецане планинарским трансверзалама којима се, нарочито љети, крећу планинари и излетници, одлазећи у посјету појединим предјелима. Посебно их привлаче врхови којих на овим планинама има заиста много. На Сињавини је најпознатији Јабланов врх (2203 м), на Бјеласици Троглава (2075 м) и Зекова Глава (2116 м), затим [Комови] (2484 м) и др. Неке од ових планина, као Бјеласица, обилују изузетним теренима за смучање, који се налазе на свега пар километара од града. Посебно мјесто међу природним љепотама су пејсажи кањона, планинских љепотица ријека Таре, Мораче и Мртвице. У Колашину се налази јединствена ботаничка башта која представља прави драгуљ у погледу флоре континенталног дијела Црне Горе.
[уреди] Биоградска Гора и Биоградско језеро
Најзначајнија локална атракција је Национални парк Биоградска гора који се налази између планинских врхова Бјеласице и заузима површину од 4.000 ха, од чега је под шумом око 2.600 ха, а остатак чине планински пашњаци и ливаде. Биоградска гора представља једну од три последње прашуме у Европи. У средишту Националног парка налази се Биоградско језеро које је прави бисер планине Бјеласице, а припада глупи ледничких језера који се у народу још и зову „горске очи“.
[уреди] Манастир Морача
На подручју Колашина постоји доста значајних културно - историјских споменика из старије прошлости, који су одавно нашли значајно мјесто у историји и нашој културној баштини. Најзначајнији од тих споменика је свакако Манастир Морача који се налази на десној обали истоимене ријеке. Сазидан је 1252. године. Подигао га је Стеван, син Вуканов а унук Стевана Немање.
[уреди] Спорт
У Колашину постоји неколико успјешних спортских колектива међу којима се издвојио Кошаркашки Клуб Горштак, који је изњедрио неколико врхунских спортиста међу којима је најпознатији бивши играч Будућности, Партизана, Киндера, а сад играч грчког Панатинаикоса Владо Шћепановић.
[уреди] Спољашње везе
|
|
 |
|
|---|---|---|
