Оксидација

Из пројекта Википедија

Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Оксидо-редукционе реакције. (Разговор)

Оксидација је првобитно означавала реакцију сједињавања хемијског елемента са кисеоником при чеми настају оксиди. Онда је појам проширен на сваку реакцију једињавања са кисеоником (рецимо оксидацијом алкохола настаје алдехид а даљол оксидацијом алдехида киселина), што се изражава оксидационим бројем. Најшире схваћена оксидација представља губитак електрона. Рецимо, анодна оксидација је процес у којем се молекул (или јон) оксидује тако што (уместо кисеонику) преда елетрон аноди.

Редукција је супротан процес оксидацији и, најшире схваћена, представља процес примања електрона. На пример у катодној редулцији катјон примањем једног или више електрона редукује се до чистог метала. Јано је да је питање да ли је неки процес оксидација или редукција ствар становишта (да би се нешто оксидовало нешто треба и да се редукује) па се такве реакције називају оксидо-редукционе и цео процес оксидо-редукција. Дакле, у оксидо-редукцији оксиданс оксидује али се при томе сам редукује.

У пракси неку реакцију називамо оксидацијоном (посебно у органској хемији), када се структура главног реактанта и главног продукта разликују само у томе, да је једна мала група или појединачни атом услед те реакције повећао свој оксидациони број, на рачун редукције, обично неорганског, простог једињења које се у овом случају назива оксидационо средство..

На пример:

2 CH₃CH₂OH + O₂ --> 2 CH₃COOH

(C прелази из +1 у +3, а кисеоник из 0 do -2), дакле, С се оксидовао а О редуковао...

Јака оксидациона средства суона која имају изразити афинитет према електрону: