Новосадска гимназија
Из пројекта Википедија
НОВОСАДСКА ГИМНАЗИЈА. Основао ју је трговац и грађанин Новога Сада, Сава Вуковић од Берегсова, на Св. Саву 1810, пошто је поклонио износ од 20.000 форинти за ту сврху. Остали новосадски грађани уписали су такођер велике прилоге, те је брзо сакупљено преко 100.000 форинти. Идуће године је вредност овога новца, ради државног банкрота, пала на петину. Поновним прилозима подигнут је износ за градњу гимназије на близу 50.000 форинти. 1811 отворен је први и други разред, 1816/17 трећи, а затим сваке године по један, тако да је 1819/20 имала 6 разреда. 1848 била је гимназија затворена и те је године изгорјела. Поновно је отворена 1852/53, али само са 4 нижа разреда, и тако је остала до 1865/66. Те године добила је право јавности, те је отворен 5 и 6, 1866/67 7, а 1867/68 8 разред. Наставни план био је стално подешаван према наставном плану у државним гимназијама. Међу познатијим управитељима и професорима Н. Г. били су: Павле Шафарик, Јован Хађжић-Светић, Петар Јовановић, Ђорђе Натошевић, Ђорђе Магарашевић, Милован Видаковић, Јован Ђорђевић, Никола Крстић, Јован Туроман, Васа Пушибрк, Јован Грујић, Александар Сандић, Лаза Костић, Ђорђе Дера, Михајло Остојић, Јован Грчић, Јован Живојновић, Исидор Бајић и др.Од 1811 до 1911 г. прошло је кроз гимназију у Новом Сађу укупно 18.000 ученика.
Поред карловачке имала је и Н. Г. огромних заслуга за одржање и ширење српске националне идеје. Велики број знаменитих Срба прошао је кроз Н. Г. Њена важност постала је већа у доба, када се Матица Српска преселила у Нови Сад и у доба Новога Сада као »Српске Атине«. Њена аутономија била је много мања него карловачке гимназије.
Литература:
- Народна енциклопедија (1927 г.), чланак написао Добросав Поповић, народни посланик;
- В. Пушибрк, Постанак и развитак српске православне велике гимназије у Новом Саду (1895);
- Споменица о стогодишњици српске православне гимназије у Новом Саду.
