Нацистички концентрациони логор "Собибор"
Из пројекта Википедија
Собибор је током Другог светског рата био један од нацистичких концентрационих логора који је формиран у склопу Операције Рајнхард. Собибор је такође и име села које се налазило у близини логора, а које се данас налази у Лублинском војводству у Пољској. У њему су вршене масовне егзекуције Јевреја, Совјетских ратних заробљеника, Рома и Синта који су ликвидирани у гасним коморама које су пуњене издувним гасовима из бензинског мотора. Најмање 250.000 људи је убијено у Собибору.
Садржај |
[уреди] Логор
Гасне коморе у Собибору почеле су са радом у мају 1942. год. Јевреји су довожени железничким композицијама у логор где им је речено да се ради о транзитном логору, а затиму би били приморани да се свуку и да предају све своје личне ствари. Потом су одвођени у цев која је водила право до гасне коморе где су усмрћивани уљген моноксидом из издувних гасова тенковских мотора.
СС-обершарфирер Курт Болендер је током суђења овако описао рад гасне коморе:
- Пре него што би се Јевреји скинули, СС-обершарфирер Херман Михаел би им одржао говор. Током говора често је носио бели мантил како би заварао људе да помисле да пред њима стоји лекар. Михаел би рекао Јеврејима да ће бити послати на рад. Али да пре тога морају да се окупају и да прођу дезинфекцију да би се спречила могућа епидемија заразних болести. Након што би се скинули Јевреје би један СС-овац водио кроз цев док би иза њих ишла група од 5-6 украјинаца који су их пожуривали. Након што би Јевреји ушли у гасну комору, украјинци би затворили врата за њима. Мотор би најчешће палили украјинац Емил Костенко и немачки возач Ерих Бауер. Након што би жртве биле угушене, комора је отварана, а група јеврејских радника износила је лешеве напоље.
Највећи број жртава чинии су Јевреји, углавном из Пољске (највише из Лублина и источне Галиције) (145.000-150.000), из Чешке републике и Словачке (31.000), Немачке и Аустрије (10.000), Француске (4.000) и Холандије (34.313).
[уреди] Побуна
Собибор је био место једне од три успешне побуне јеврејских логораша у немачким нацистичким логорима; друге успешне побуне одиграле су се у Треблинки и Аушвицу којом приликом су побуњеници дигли у ваздух један од крематоријума. 14. октобра 1943. год. организована група логораша успела је да тајно ликвидира 11 СС чувара и више украјинаца. Иако је њихов план био да побију целокупну стражу логора и из њега изађу кроз главну капију, њихова акција је убрзо откривена због чега су били принуђени да крену у масовно бекство под снажном немачком ватром. Око половина од 600 логораша је успела да побегне. Већина њих је у наредних неколико дана ухваћена и стрељана али је око 50 логораша дочекало крај рата. Нацисти су затворили и раставили камп, а на његовом месту су посадили шуму како би сакрили било какве трагове његовог постојања.
Овај догађај драматизован је 1987. год. у ТВ филму „Бекство из Собибора“ који је режирао Џек Голд (Jack Gold), а који је базиран на књизи писца Рихарда Рашкеа (Richard Rashke).
О овом догађају снимљен је и награђивани документарни филму чији је аутору Клод Ланцман (Claude Lanzmann) филм назвао „Собибор, 14. октобар 1943. год., 16 часова“ (енглески назив Sobibor, Oct. 14, 1943, 4 p.m.)
На месту где се некада налазио концентрациони логор Собибор подигнут је меморијални музеј.
[уреди] Извори
- From the Ashes of Sobibor by Thomas Toivi Blatt
- Belzec, Sobibor, Treblinka by Yitzak Ahrad
[уреди] Спољашње везе
- Опис Собибора
- ИМДб унос за популарни ТВ филм "Бекство из Собибора" у којем главне улоге играју Алан Аркин и Рутгер Хауер
- Sobibor, Oct. 14, 1943, 4 p.m. at the Internet Movie Database (IMDb)
- Собибор. инфо вебсајт Томаса Блата, једног од преживелих учесника
- Собибор (en)
