Милутин Јанковић

Из пројекта Википедија

Милутин Јанковић, четнички поручник и војвода Драгачевски.

(Дљин код Лучана - јун 1944, Вујетинци код Драгачева)

[уреди] Биографија

Један од првих равногорских првобораца.

Пре рата био жандармеријски потпоручник у Драгачеву.

За време априлског рата, потпоручник Јанковић је пратио повлачење владе до Пала, одакле се вратио у своје родно место са униформом и карабином.

Током маја 1941. године одлази у Београд где је већ био тражен од Немаца. Потера Гестапоа за Јанковићем није успела захваљујући услугама његових пријатеља у полицији као и командира жандармеријске станице у Чачку Василија Диклића. Потпоручник Јанковић је формирао једну групу четника у свом родном селу Дљину.

На самом почетку стварања организације један број људи одлазио је на Равну Гору по налоге, вежбе и инструкције.

На Равној Гори се потпоручник Јанковић зближио са пуковником Михаиловићем, а касније ће чак овај да му буде кум на венчању. Као једног од поверљивих човека у организацији, Михаиловић је после Вучка Алемпијевића поставио потпоручника Јанковића за команданта четничких одреда у Драгачеву по формирању првих војних формација.

Након тога, потпоручник Јанковић добија задатак да организује срез Ариљски, да учврсти дисциплину и да привуче што више народа за предстојећи устанак.

Након стварања организације ЈВуО, по формирању "Телесне страже генерала Михаиловића", потпоручник Јанковић је постављен за њеног команданта.

Поред тога, Јанковић је био командант Драгачевске бригаде II Равногорског корпуса од јануара 1942 до 1. јануара 1944. Вршио је функцију и команданта пратећег батаљона Врховног Штаба ЈВуО, од јануара 1942. до априла 1944. Године 1943. унапређен је у чин поручника и добио је титулу војводе Драгачевског.

Почетком 1944. против војводе Јанковића почела су да стижу први негативни коментари. У извештајима Врховне Команде наводило се да се потпуно осамосталио и да је изиграваао самосталног војводу по Драгачевском региону. Уз то, стизале су и притужбе да се одао блуду и пљачки и да је извршавао масовне егзекуције народа у Чачанском крају. Први који је желео да га спаси, био је генерал Михаиловић, али за то није хтео да чује командант II Равногорског корпуса, мајор Предраг Раковић који је већ сазвао преки војни суд и износио оптужбе против војводе Драгачевског.

У тренутку када је војвода Јанковић кренуо на реферисање Врховној Команди, четничка тројка га је заробила недалеко од села Вујетинци и спровела у Штаб мајора Раковића где је донешена пресуда да се осуди на смрт стрељањем.

Војвода Јанковић је стрељан у јуну 1944. у засеоку села Вујетинаца.

Фотографија преузета од НИУП Погледи Крагујевац.