Милан Благојевић
Из пројекта Википедија
Милан Благојевић (1905-1941) је био југословенски партизан, који је проглашен за Народног хероја Југославије.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Ране године
Рођен је 14. октобра 1905. године у селу Наталинцима код Младеновца. После завршетка основне школе изучио је металски занат. Између два светска рата истицао се у борби за интересе радничке класе, учествујући у организовању радничких штрајкова, против Шестојануарске диктатуре и експлоатације радника. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1928. године.
[уреди] Шпански грађански рат
По одлуци КПЈ 1935. године, био је упућен у СССР, а 1937. године нашао се међу првима у Интернационалним бригадама на бојиштима Шпаније. У овом рату неколико пута је рањаван, а стекао је и чин поручника шпанске републиканске војске. После пораза шпанске републике, прешао је у Француску, а затим се пребацио у Југославију, где је илегално живио у Београду до окупације 1941. године.
[уреди] Други светски рат
Дан после напада Немачке на Совјетски Савез, напустио је свој илегални стан у Београду и отишао у Шумадију, где се активно укључује у припреме за устанак. Благојевић је био један од најактивнијих стваралаца партизанских јединица у Шумадији. При формирању Првог шумадијског одреда, 1. јула 1941. године, постао је његов први командант. Овај одред је под његовом командом врло брзо ослободио већи део Шумадије, изузев Крагујевца, Тополе и Аранђеловца. Одред је водио борбе с Немцима и њиховим квислинзима код Тополе, на Руднику, на прилазима Крагујевцу, у селима Јанковцу и Баничини. Први шумадијски одред је, за око три месеца борбе под његовом командом, разбио окупаторско-квислиншку власт у Шумадији и избацио из строја око пет стотина непријатељских војника.
Ноћу између 28. и 29. октобра 1941, кад се враћао из Ужица, на путу за Шумадију, ухватили су га четници Драгољуба Михаиловића, силом извукли из воза у Ужичкој Пожеги и после мучења убили исте ноћи.
