Марти Ахтисари

Из пројекта Википедија

Марти Ахтисари

Марти Оива Калеви Ахтисари (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari) рођен је 23. јуна 1937. у Випурију (Viipuri) (сада Виборг (Vyborg)), граду који је 1944. анектирао СССР. Његов отац, пореклом Норвежанин, био је официр. Дипломирао је на универзитету у Ослу, определио се за каријеру наставника у Пакистану. Изгледа да је ово искуство пресудно утицало на његов каснији животни пут. Марти Ахтисари ужива завидан углед међу светским политичарима, дипломатама, аналитичарима. Репутацију је стекао као дипломата у Министарству иностраних послова Финске, а после као одмерен и талентован дипломата који је посредовао, оцењивао, договарао и пресуђивао на многим врућим тачкама: у Израелу је испитивао акције израелских снага у избегличким логорима, у Северној Ирској се завлачио у тајне базе ИРА. Европа је тражила његово мишљење и када се у Аустрији процењивало да ли су угрожена људска права полсе уласка екстремне десничарске Партије слободе у коалициону владу. Аналитичари тврде да је готово све глобалне конфликте од врха Африке до Индонезије за које је био задужен решеавао са великим умећем.

Пре тога, Ахтисари је био амбасадор Финске у Танзанији, Мозамбику, Замибији, Сомалији.

У то време је држао више важних функција у институцијама које су се бавиле економском помоћи земљама у развоју, а 1987. постаје подсекретар у Уједињеним нацијама. У Намибији је био специјални представник Уједињених нација од 1978. до раних 90-их. У Намибији су преговори о независности трајали више од десет година: Ахтисари пише да је најтеже било да људи који су учествовали у преговорима схвате да им ништа повољније неће бити понуђено ни касније.

Намибија у знак признања и захвалности Ахтисарија проглашава почасним грађанином. Следеће године постаје министар иностраних послова Финске, а 1992-1993. председава међународном конференцијом о екс-Југославији. Он је специјални представник генералног секретара УН-а. Из књига бројних хроничара ових догађаја може се закључити да је смирени Финац на све начине покушавао да заустави крвави расплет догађаја у некадашњој Југославији. На овој тачки није има много успеха.

Иако никада није био активан на домаћој политичкој сцени, као кандидат Социјалдемократске парије побеђује у фебруару 1994. на председничким изборима. Постаје први председник Финске који је изабран на директним изборима гласовима свих бирача. На положају председника остаје до 2000. године. Понајвише захваљујући његовој политици и његовом личном ангажману, Финска званично постаје члан Европске уније 1995. Његови земљаци хтели да овог "политичара без сенке" поново виде као свог председника. Његово лично поштење, успешне дипломатске мисије, али отворена критика рата у Персијском заливу, због чега је изгубио наклоност САД, у домовини су му обезбедили велику популарност.

Ахисари је, међутим одбио да се по други пут кандидује за највишу функцију у Финској.

Као медијатор косовског конфликта 1999. године Марти Ахтисари стиче међународну репутацију. Он и руски изасланика Виктор Черномирдин сматрају се најзаслужнијим што је престало НАТО бомардовање.

Марти ахисари је почасни доктор више познатих универзитета, међу којима су Московски и Кијевски.

Генерални секретар Кофи Анан именовао га је за специјалног изасланика УН-а за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије.

[уреди] Цитати

„Балкан је регион са великом историјом, али још већом будућношћу.“

({{{2}}})

Претходник: Мауно Коивисто	Председник Финске	Наследник: Тарја Халонен
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}