Маријан Чавић
Из пројекта Википедија
Маријан Чавић (1915-1941) је био југословенски партизан и проглашен је за Народног хероја Југославије.
Рођен је 10. марта 1915. у Загребу у напредној радничкој породици. Још у најранијој младости укључио се у рад напредног омладинског покрета, а када је постао радник-металац укључио се у рад УРС-ових синдиката. Убрзо је постао синдикални функционер и радио је на организацији многих синдикалних акција и штрајкова. Као истакнути борац за радничка права, Маријан Чавић је 1939. примљен у Комунистичку партију, а непосредно уочи рата постао је секретар Комитета Трећег рејона КПХ у Загребу.
После окупације и формирања квислиншке НДХ, Маријан Чавић организује у свом реону илегални рад и учествује у диверзантским и другим акцијама, а помаже и у раду Месног комитета у учвршћењу партијских организација. Одлуком ЦК КПХ, Маријан Чавић, средином августа 1941. напушта Загреб и одлази у Карловац, да би помогао карловачким комунистима у организовању ослободилачке борбе. Непосредно после доласка у Карловац, преузима дужност секретара Месног комитета и члана Окружног комитета КПХ Карловац. Заједно с Ивом Маринковићем и Јосипом Крашем, настојао је успоставити прекинуте везе са Загребом, Петровом гором, Горским котаром, Хрватским приморјем, Покупљем, Ликом и Банијом. У веома тешким условима, искусни илегалци успели су у Карловцу, пуном усташа и Италијана, у релативно кратком року обновити партијску организацију и оспособити је тако да је она поновно постизала добре резултате. Учвршћење партијске организације много је допринело развоју илегалног рада, па су из дана у дан постизани добри резултати, а знатно је утицало и на учвршћење скојевске организације у граду. Под руководством Маријана Чавића успешно је радила и организација АФЖ-а и тајна партијска штампарија у Карловцу, смештена у Дубравцу.
16. октобра 1941. године, код књижаре "Фогина" у Карловцу, усташка је полиција изненадила и ухапсила Маријана Чавића. Знајући да је Чавић значајна личност у партијској организацији, усташка полиција га је подвргла мучењу, али он није хтео одати чак ни своје име. Да би прекратио своје муке, Маријан Чавић је покушао извршити самоубиство. Међутим, желећи по сваку цену изнудити од њега информације, полиција га је отпремила у карловачку болницу на лечење.
Партијска организација је сазнала да се њен секретар налази у болници, па је направљен план за његово ослобађање из болнице. 14. новембра кренуо је један вод од 24 борца из 1. кордунашког батаљона предвођен Већеславом Хољевцем. Партизани, преобучени у домобранске униформе су стигли у Карловац 17. новембра. Иако је све текло по унапред утврђеном плану, акција спашавања Маријана Чавића није успела, јер су га у међувремену усташе поново вратиле у затвор, тако да га Хољевац са својим партизанима није нашао у болници. Партизански вод се, заробивши уз пут двојицу усташа, вратио истим путем којим је ушао у Карловац. На мосту преко Коране дошло је до сукоба с Италијанима, али се вод успео повући на Петрову Гору, оставивши иза себе неколико мртвих италијанских војника.
Маријан Чавић је после ове акције пребачен у Загреб. Тада је извршен још један покушај његовог спашавања и то замјеном. Међутим, ни тај покушај није успео. Маријан Чавић је одведен у логор Јасеновац, где је убијен крајем 1941. године.
Народним херојем проглашен је 27. новембра 1953. године.
