Лаза Ристовски
Из пројекта Википедија
Лаза Ристовски (рођен 23. јануара 1956. године у Новом Пазару) је југословенски музичар који је најпознатији по раду у групама Смак и Бијело дугме.
Садржај |
[уреди] Биографија
Музиком је почео да се бави са само пет година када је после пуно натезања успео да убеди родитеље да му купе хармонику. Прве часове добио је од једног познатог краљевачког педагога, код којег се свирала само класична музика. Три године касније прешао је у тек отворену музичку школу. Провлачио се са тројкама из владања, јер директору никако није била по вољи његова наклоност према рокенролу.
Због галаме је побегао са неког концерта озбиљне музике и упао у први бенд. Имао је тринаест година, стари саксофон и много воље. Када је завршио седми разред основне школе, родитељи су му купили оргуље "Wox Jaguar" за 540 хиљада ондашњих динара. Група је свирала по краљевачким игранкама без имена, па су прозвани Безимени.
Лаза је био вредан, па је после основне школе уписао гимназију у Краљеву и ванредно, Музичку школу "Станковић" у Београду. Гимназија га није одушевила, па је пао први разред и након тога прешао у економску школу. Успут је завршио и две године средње музичке школе.
Поцетком седамдесетих открио је и Hammond оргуље, које је платио шест милиона и седамсто хиљада ондашњих динара. Отварао је поклопац и гурао унутра одвијач да би добио звук синтисајзера.
Лета 1975. свирао је с "Безименима" у Бечићима, где га је чуо Боки Милошевић и повео у Београд. Једног дана му је досадило да прати Лепу Лукић, па је покупио ствари и отишао у Крагујевац. Већ после неколико дана одржао је први концерт са Смаком на Филолошком факултету у Београду.
Својим звуком обогатио је албуме: "Смак" (1975); "Р.М. Точак" (1976); као и синглове "Улазак у Харем" (1975); "Сателит" (1976); и "Људи није фер" (1976); касније скупљене на компилацији "Улазак у Харем" (1977). У октобру 1976, на наговор Горана Бреговића, је прешао у Бијело дугме, што је одјекнуло попут фудбалског транфера. Са Бијелим дугметом је снимио албум "Ето! Баш хоћу!".
Средином 1978. напустио је групу и са Ипетом Ивандићем снимио албум "Стижемо". Почетком 1979. довео је из Крагујевца групу Ватра, али више од тога није успео да учини. У пролеће 1979. на предлог Точка, Зорана и Кепе, вратио се у Смак и са њима снимио још два сингла : "На Балкану" (1979); и "Рок циркус" (1980); и два албума: "Рок циркус" (1980); и "Зашто не волим снијег" (1981). Учествовао је и у снимању плоче "Из профила" (1982) Бориса Аранђеловића, која је заправо остатак материјала припремљеног за албум "Зашто не волим снијег".
Након распада Смака у јесен 1981, Лаза почиње да ради као студијски музичар и убрзо је постао најтраженији клавијатуриста у земљи. Списак људи с којима је радио или их пратио на турнејама изузетно је велики.
Сарађивао је с Џез-оркестром РТБ-а, а неколико је година радио на солистичкој каријери у електронској музици. Снимио је један сингл - "Тражиш опроштај" (1982), и три албума: "Merge" (1983), "2/3" (1983) и "Roses for General" (1984).
У "Бијело Дугме" се вратио у фебруару 1985. и са њима снимио албуме "Пљуни и запјевај моја Југославијо" и "Ћирибирибела".
Компоновао је музику за више домаћих филмова, од којих су најпознатији: Лазар (1984), Свето место (1990), Велика фрка (1990), Мрав пешадинац (1993), Пакет аранжман (1995), Лепа села лепо горе и Нечиста крв (1996). 1994. годије у сарадњи са Сашом Локнером, клавијатуристом Бајаге и Инструктора, објавио врло запажен албум "Наос". Такође је издао CD класичне музике са оперском певачицом Дубравком Зубић. Пратио је на турнеји гитаристу Алвина Лија, бившег члана групе Тен јерс афтер.
Због тешке болести Ристовски је везан за инвалидска колица неколико година уназад, али наставља са радом и чак је учествовао на повратничкој турнеји Бијелог дугмета 2005. 1. јануара 2003. је објавио албум "Гондола". Недавно је завршио рад на новом материјалу за некадашњег бубњара Бијелог дугмета Милића Вукашиновића и певача групе Смак Бориса Аранђеловића.
[уреди] Дискографија
[уреди] Смак
- Смак - 1975.
- Р. М. Точак - 1976.
- Рок циркус - 1980.
- Зашто не волим снијег - 1981.
[уреди] Бијело дугме
- Ето! Баш хоћу! 1976.
- Пљуни и запјевај моја Југославијо - 1986.
- Ћирибирибела - 1988.
[уреди] Соло
- Стижемо (са Ипетом Ивандићем) - 1978.
- Merge (studio, 1982)
- 2/3 (studio, 1983)
- Војнички дани - 1984.
- Roses For A General (studio, 1984)
- Опера (studio, 1986)
- Quit (studio, 1993)
- Наос (са Сашом Локнером 1994)
- Нечиста крв (soundtrack, 1997)
- Светлост у А-дуру (compilation, 1997)
- The Best Of Instrumental Works (compilation, 2000)
- Platinum (compilation, 2000)
- Гондола (studio, 2003.
- Laza Ristovski Plays Simon & Garfunkel -2006.
[уреди] Занимљивости
- Проглашаван је преко 10 пута узастопно за клавијатуристу године у анкети листа "Поп Експрес". [1]
- 1984. године био је музичар године по часопису "Вечерњи лист".
- 1988. године осваја награду као клавијатуриста, аранжер и продуцент године по мишљењу листова "ТВ Новости" и "Новости 8".
- 1998. године је добио "Кристалну призму" за музику у филму "Нечиста крв".
- Добитник је многобројних награда на филмским фестивалима.
[уреди] Спољашње везе
Радомир Михајловић Точак | Борис Аранђеловић | Слободан Стојановић Кепа | Зоран Милановић | Лаза Ристовски | Миодраг Мики Петковски | Дејан Стојановић Кепа | Милан Микица Милосављевић | Дејан Најдановић Најда | Влада Самарџић | Слободан Сале Марковић |
Бијело дугме |
---|
Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски |
Студијски албуми |
Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984) | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988) |
Концертни албуми |
Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987) |