Лазар Мутап

Из пројекта Википедија

Лазар Мутап-Чачанин је рођен је у селу Прислоница, поред Чачка. Пре Првог српског устанка бавио се мутавџијским занатом, па отуда потиче његово презиме.

Када је букнуо устанак, међу првима је стао у строј старешина Рудничке нахије. Био је први буљукбаша код војводе Милана Обреновића. У првој устаничкој години њему припадају највеће заслуге за освајање Чачка.

Током устанка, учествовао је у борбама против Турске од реке Дрине до Делиграда. Године 1805. тукао се за послобођење Карановца и Ужица, а годину дана касније истакао се у борбама на Дрини и Мишару. Критичне 1809. године учествовао је у Карађорђевој офанзиви на Санџак, борећи се на простору Пријепоља и Сјенице, а наредне је поново на Дрини у борбама код Баурића и Лознице.

Карађорђе је за лозничку битку рекао да је трајала осам сати непрекидног рвања Срба и Турака, а читава два сата сударима голим сабљама и да такве баталије до тада није било у Србији. У тим борбама на Дрини, Лаза Мутап је рањен у руку.(1810), а годину дана након тога Карађорђе га је извикао за војводу.

Последње године Првог српског устанка (1813), Мутап се борио на Делиграду и на Морави. Са својом војском се најпре налазио у шанчевима на Мозгову, где су устаници катастрофално поражени.

Ту је страдало 2.000 Срба, а пораз је приморао Мутапа и Вујицу Вулићевићча да напусте шанчеве и повуку се у Делиград. Када је то дознао Карађорђе, са дринског ратишта им је поручио да боље сви помру, него да шанчеве остављају.

За разлику од многих српких устаничких старешина, Мутап је после слома устанка остао у Србији.

Као искрени сарадник Милоша Обреновића, налазио се у најужем кругу људи за организацију и дизање Другог српског устанка. Учествовао је на два тајна састанка народних првака у селу Радовцу, у кући попа Ранка, у густој шуми под Милићевим брдом и Вреоцима.

Тада је одлучено да се на турске зулуме одговори оружјем. Чекало се само годину дана и Милош Обреновић је на Таковском скупу подигао Други српски устанак.

Рудничка, Чачанска и Крагујевачка нахија, са ослонцем на масив Рудника, чиниле су територијалну основу устанка.

Лазар Мутап тада није имао среће. После пораза устаника на Љубићу, где је погинуо и Карађорђев барјактар Танаско Рајић, Турци су даљим борбама на простору Чачка претрпели тежак пораз, којом приликом је на Морави погинуо и Имшир-паша.

У тој борби је погинуо и Лазар Мутап 1815. године бранећи шанчеве. Сахрањен је у манастиру Вујане, где се још чува његов војводски барјак.

Устаници су после заузимнања Чачка, кренули у силовиту потеру за Турцима који су кренули у Санџак. У тој бежанији изгинуло је много Турака на планини Јелици, а остатак су дотукли старовлашки хајдуци.

После овог пораза, хајдуци су одржали збор и рекли да су осветили главу војводе Лазара Мутапа.