Лажне скорпије
Из пројекта Википедија
| Лажне скорпије | |
|---|---|
 |
|
| Научна класификација | |
| царство
(Regnum) |
животиње
(Animalia) |
| тип
(Phylum) |
зглавкари
(Arthropoda) |
| подтип
(Subphylum) |
пауколике животиње
(Chelicerata) |
| класа
(Classis) |
арахнида
(Arachnida) |
| ред
(Ordo) |
лажне скорпије
(Pseudoscorpiones) |
| Хекел, 1866. | |
Лажне скорпије (Pseudoscorpiones) су веома ситне, до 8 mm дужине, пауколике животиње из класе арахнида које јако подсећају на скорпије. Распрострањене су на свим континентима и доста су честе, али због малих димензија остају незапажене. Познато је и описано око 1500 врста лажних скорпија. Живе на скровитим, тамним местима, испод лишћа и камења, под кором старог дрвећа, у гнездима птица и сисара, на травнатим површинама па чак и у старим књигама, сликама.
Тело је подељено на два региона:
- прозому, на којој се налази 6 пари екстремитета: хелицере, педипалпи и 4 пара ногу за ходање;
- опистозому, која се састоји од 12 сегмената и не садржи екстремитете.
Од скорпија се разликују по томе што немају постабдомен (редукован је). Хелицере су им добро развијене као и клештолики педипалпи. Отровне жлезде се налазе у основи педипалпа, а на њиховим врховима се ове жлезде изливају. Хране се ситним зглавкарима тако што их хватају педипалпима, који су увек истурени ка напред, и убијају убризгавајући отров, а затим се жртва раскида хелицерама и почиње мацерирање и предварење. Полусварена храна се усисава предњим цревом.
На врху покретног чланка хелицера отварају се канали паучинасте жлезде. Секрет ових жлезда служи за прављење гнезда.
[уреди] Класификација
Ред Pseudoscorpiones дели се на подредове:
- Chtthoniinea
- Neobisiinea
- Cheliferinea
У Србији живи више врста лажних скорпија:
- Neobisium stankovici, која представља ендемитску врсту Србије, а име је добила у част славног биолога Синише Станковића
- Chthonius bogovinae из Боговинске пећине која је ендемит и реликт.
[уреди] Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
