Ладога
Из пројекта Википедија
Ладога (рус. Ла́дожское о́зеро, фински: Laatokka, историјско име Нево) је језеро у европском делу Русије, у близини Руско-Финске границе. Ово је по површини највеће језеро у Европи, а петнаесто у Свету.
|
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Површина | 18.400 [1] km² | |||
| Запремина | 908 km³ | |||
| Највећа дубина | 250 [2] m | |||
| Надморска висина | 5 [3] m | |||
| Највећа ширина | 138 km | |||
| Највећа дужина | 219 km | |||
| Врста језера | природно | |||
| Земље басена |  Русија |
|||
Садржај |
[уреди] Географија
Језеро Ладога се налази у републици Карелија, у Лењинградској области. Површина језера у разним изворима варира од 17.700 до 18.400 km². Језеро је у правцу север-југ дугачко 219 km, а његова највећа ширина достиже 138 km. Просечна ширина језера износи 83 km. Дубина језера се разликује од дела до дела: у северном делу језера она се колеба од 70 до 260 метара, а у јужном од 20 до 70 метара. Просечна дубина је 51 m. Површина слива језара износи око 276.000 km², а запремина 908 km³.
[уреди] Реке
Басену језера Ладога припада око 50.000 мањих језера и око 3.500 река дужих од 10 километара. Веће реке које се уливају у језеро су:
- Свир из језера Оњега (просечан проток 790 m³/s),
- Волхов — са југа, из језера Иљмен (просечан проток 580 m³/s),
- Вуоксен - из Финског језера Сајме (просечан проток 540 m³/s),
Нева је једина река која истиче из језера Ладога и повезује га са Лењинградом и Финским заливом. Река Свир која утиче у њега га повезује са језером Оњега, а оно даље са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.
[уреди] Острва
У језеру се налази око 660 острва, са укупном површином од око 435 km². Највећи део острва, укључујући и познато острво Валам (рус. Валаам) се налази у северо-западном делу језера. У овом делу језера се налази Валамски архипелаг (рус. Валаамский архипелаг) са око 50 острва укупне површине 36 km².
[уреди] Историја
У Средњем веку језеро је чинило витални део трговачког пута који је повезивао Варјаге (скандинавско племе Викинга) и Византију.
Између 1611. и 1715. године на највећем језерском острву Валам (рус. Валаам), је основан Валамски манастир (рус. Валаамский монастырь)
За време рата између Русије и Шведске који се водио од 1610. до 1617. године Језеро су окупирали Швеђани. Године 1617. по миру у Стоблову, северна и западна обала је припала Шведској. После Великог северног рата, 1721. године, ове територије су Ништадским миром (рус. Ништадтский мир) враћене Русији. Касније, од 1812. до 1940. године северна обала језера је припадала Финској и језеро је чинило Руско-Финску границу. Међутим 1940. године обал је са Финско-Карелиском превлаком прикључена СССР-у.
За време Опсаде Лењинграда (1941. до 1944.), језеро Ладога је било једини излаз из опкољеног града. Леинград се снабдевао намирницама преко залеђеног језера. Пут којим је зими град могао да комуницира са остатком Русије је називан "Пут живота" (рус. Дорога Жизни).
[уреди] Градови на обали језера Ладога
- Шлиселбург (рус. Шлиссельбу́рг, )
- Новаја Ладога (рус. Но́вая Ла́дога, )
- Сјастрој (рус. Сясьстрой, )
- Питкјаранта (рус. Питкяранта, )
- Сортавала (рус. Сортавала, )
- Лахденпохја (рус. Лахденпо́хья, )
- Приозерск (рус. Приозе́рск, )
[уреди] Спољашње везе
- Сајт о језеру ((ru))
- Чланак о језеру на morozovka.by.ru ((ru))
- Чланак о језеру са детаљном мапом (на www.map.infoflot.ru) ((ru))
- Језеро на карти русије (са околним насељима, може се увећавати) ((ru))
[уреди] Литература
- Мала Енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће "Просвета", Београд 1959.
[уреди] Референце
- ^ Мала Енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку
- ^ Мала Енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, руска википедија наводи 260 метара
- ^ Мала Енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, енглеска википедија наводи 4 метара
Координате: 60° 48′ 58" СГ Ш, 31° 31′ 43" ИГД
