Иван Црнојевић

Из пројекта Википедија

Иван Црнојевић 1465 - 1490(владао 1465.-1490.) је први велики представник Црнојевића. Они су играли велику улогу у Зети од половине XV до прве половине XVI века. После смрти Стефанице 1465. године господар Зете постаје његов син Иван, који је још познат под именом Иван-бег. На почетку своје владавине, у пролеће 1465. годинене, Иван-бег предводи своју војску уједињену са Грљанима и Паштровићима на Котор, после чега следе многи крвави сукоби. Овим чином он напушта политику свога оца која се заснивала на добрим односима са Млечанима. Видећи непријатеља у новом црногорском господару Венеција уцењује Иван-бегову главу са 10.000 дуката, и прекида односе са свим поданицима породице Црнојевића. Није забележено да је био и један једини прави интересент за добијање ове изузетно високе награде за Иван-бегову главу. У условима присуства моћне Турске империје под султаном Мехмедом II, познатим под именом Освајач, Иван-бег веома брзо уочава погрешност политике отвореног сукоба са Млечанима и већ 1466. са Венецијом, уз доста муке, склапа мир. Тиме он поново постаје Млетачки вазал, али и поред тога морао је да призна и султанову врховну власт и да му плаћа годишњи харач од 1000 дуката. Да би учврстио своју моћ Иван је од непослушних локалних моћника тражио синове - таоце и тако их приморавао на покорност. Да би Ивана чвршће везала за своје интересе Млетачка република у фебруару 1474. је дала своје племство и Ивану и његовој деци. Османлијско царство у успону покренуло је 1474. велики напад на Скадар који је тада био контролисан од стране Млечана. У тим борбама учествовале су и Иван-бегове снаге. Исте године ова Турска офанзива је сломљена, међутим, Иван-бег осећа да његова престолница на истуреном Жабљаку више није сигурна, јер се Турци утврђују с леве стране Мораче и обнављају Подгорицу, и већ 1475. почиње градњу Ријечког Града на Ободу. Ово мјесто је још за Ивановог живота име Обод променило у име Ријека Црнојевића. Спремајући се да по други пут нападну Скадар Турци стално нападају Иванове територије с десне стране Мораче и у околини Скадарског језера. Осим ових проблема са Турцима, Иван веома често мора да се сукобљава са снагама херцеговачког господара, и свог шурака - херцег Влатка. Ови стални сукоби утичу на губитак људства и слабљење Иванове одбранбене моћи. Убрзо Турци започињу другу офанзиву на Скадар 1478., и у марту 1479., Млечани су приморани да га предају Турцима. У току борби за Скадар, Турци нападају и Жабљак. Међутим, Иван-бег је већ прешао на Ријечки Град, а Жабљак чува неки његов рођак који са малобројним људством и не покушава да се брани пред многобројним Турцима. Тако 1478. Међутим, како су пред налетом Османлија пале многе престонице Балкана, то су они заузели и Жабљак. Жабљак тако пада у турске руке. После пада Скадра Турци започињу офанзиву на Иван-бега и након тешких окршаја потискују га тако да је Иван принуђен да напусти Црну Гору. Он, дакле, 1479. преко Котора одлази са породицом и дворском властелом у изгнанство у Млетке код својих савезника у Италију. Убрзо затим, маја 1481. године умире султан Мехмед II и у превирањима око наследства престола настају многи сукоби како у самој Турској тако и по балканским територијама које су Турци освојили. У таквим околностима Иван-бег се враћа у Црну Гору и веома брзо успева да врати своје претходне територије а тиме и да поврати власт. Нови турски султан Бајазит II се мири са насталом ситуацијом и крајем 1481. или почетком 1482. прихвата Иван-бега као господара Црне Горе и свог сакупљача харача. С друге стране Млечани и даље прихватају Ивана као свог војводу. Тај двојни статус се задржава до краја Иван-бегове власти. Иван Црнојевић обнавља своју државу 1481. из нове престонице - Цетиња. Обнављањем власти Иван-бег је подигао двор на Цетињу где се и преселио 1485. године. Ту је подигао и манастир Свете Богородице и у њега пренео седиште Зетске митрополије 1483. Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван је 1485. године свог најмлађег - четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам и том приликом он је добио име Скендербег. У току своје владавине Иван-бег, а и остали Црнојевићи, су били врховне судије, и за доношење пресуда користили су Иванова правила која су се углавном заснивала на Душановом законику и на геслу “да се суди по правди а не по моћи и угледу лица”. Пред крај живота Ивану је помагао и замењивао га у вођењу земљом најстарији син Ђypaђ, који је послије очеве смрти 1490. преузео власт у Црној Гори.