Змијско острво
Из пројекта Википедија
Координате: 45° 15′ С., 30° 19′ И.
Змијско острво (рум. Insula şerpilor; укр. ostriv Zmiyinyy) се налази у Црном мору, недалеко од обале Румуније и Украјине. Острво припада округу Одеса, у Украјини. Румунија и Украјина воде спор око територијалених вода око острва пред међународним судом правде.
Садржај |
[уреди] Географија
Острво се састоји из кречњака око 35 km од обале, источно од делте Дунава. Кординате острву су 45°15’18’’Северно и 30°19’15’’Источно. Острво је X облика, 662 m пута 440 m, са површином од 0,17 km². Највећи врх је 41 m изнад мора. Острво је у близини Украјинске луке на делти Дунава. Најближи градови су Сулина, у Руминији 45 km источно. Најближи Украјински гра је Вилково.
[уреди] Историја
Грци су били први који су дали име острву, Λευκός, што у преводу значи "Бело острво". Румуни су дали име острву Алба, што исто значи бело острво, вероватно због белих камења коју се могу наћи на острву. Неколико грађевина се могу наћи на острву, храм бога Аполона. Данас су остале само потопљене рушевине. Према легенди о Тројанском рату, тела Ахила и Патрокла су донета да их сахране на острву. Верује се да су капетан Критзикли 1823 године нашао рушевине Ахиловог храна, пронађени 30 m са стране острва.
[уреди] Модерна историја
1877. године, после Руско-Турског рата, Русија је дала контролу Румунији над острвом, као и Доброгеја регион, као поравнање за Руску анексију Румунске Бесарабијске јужне регије.
Мировним споразумом у Паризу 1947., СССРу је припала северна Буковина, Херза регион, Будјак и Бесарабија, али без спомињања делте Дунава и Змијског острва.
1948 године, Румунија је под присилом СССР-а предала контролу над Змијским и Лимба острвом, као и повећања границе СССР-а на запад. Румунија је оспоравала ваљаност тог споразума, јер споразум никад није био ратифициран са обе стране, према чему острва су de jure Румунска територија. Исте године, за време Хладог рата, на острву је постављен радар. Совјетски посед острва је потврђен споразумом између владе Народне Републике Румуније и власт Уније Совјетских Република на Румунској-Совјестској граници у Букурешту 27. фебруара 1961. године. Између 1967 и 1987, СССР и Румунија су преговарали делиминацију континенталне обале. Румунска страна је одбила Руску понуду од 4000 km² од 6000 km² око острва 1987.
После 1991, Украјина је преузела острво, иако је Румунија тврдила да оство треба припасти њима. Према Румунског страни, мирновним споразумима 1918 и 1920, острва су остала део Румуније, као и што нису поменути у споразуму око промене границе 1947. 1997, Румунија и Украјина су потписали споразум о мирном разрешењу спора. Две земље су пристале да ће, ако се не нађе међусобно решење спора у року од две године, обратити међународним судом правде за коначну одлуку.
[уреди] Становништво и инфраструктура
Око 100 становника живи на острву, већина су припадници граничне полиције са њиховим породицама и техничким особљем. Национални универзитет из Одесе је од 2003 послао сталну научну експедицију на острво. Острво је тренутно демилитеризовано и под сталном обновом. Према споразуму Румуније и Украјине из 1997. године, Украјина је била дужна уклонити војну радар и све војне објекте претворити у цивилне.
Поред хеликоптерске платформе, 2002 године је направљено и пристаниште за бродове до 8 m. Такође је почела изградња луке. На острво је донешену светионик стар 150 година, као и навигацијску опрему. Струја се добија преко агрегата који ради на дизел и ветар. Острво има и цивилне објекте, као што је пошта, банка, опрему за прву помоћ, сателитску телевизију, фиксну телефонију, мобилну телефонију и повезаност са интернетом.
[уреди] Спољашње везе
