Екстази
Из пројекта Википедија
Екстази (или екстаза) је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина, познат још и као МДМА. Спада у јаче прихоактивне дроге, а деловање је слично је допингу у спорту, а узима се орално у облику таблета. Доза од 75-100 мг почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати. Симптоми су проширене зенице, кочење И дрхтање вилице и зуба, пораст крвниог притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.
Садржај |
[уреди] Екстази генерација
Иако синтетизован 1912.године екстази ( МДМА - метилендиоксиметамфетамин ) се сматра новом дрогом. Коришћен у рејв групама васкрснуо је употребу психеделичних дрога и разбуктао страх од појаве још деструктивнијих дрога. Психеделичне дроге сеждесетих промовисале су "спиритуалност" и "спајање с универзумом ", забрањене су 1970. године. Недавно (1996) умро је идеолог и харизматска личност " психеделичног култа " Тимоти Лири.
Екстази има потенцијалне психостимулативне и психеделичне супстанце. Године 1985. екстази је стављен на листу са другим психеделицима, уз наглашену забринутост због његове немедицинске употребе и "пренаглашене добронамерне подршке и бескомпромисног прозелитизма "који се испољавају епидемијским ширењем екстазија у популацији деце и омладине.
Рејв се одржао на импровизованим местима, преко " рејв продавница " и подземне екстази мреже. На журке се долазило с позивницама, а служе се "жустра", "паметна" пица ("смарт дринкс " ), чија је сврха да спречавају губитак течности изазван екстазијем и бесомучним вишечасовним плесањем, или плесањем које је трајало 4-5 дана ("слатко лудило").
Рејв је брак психоделичног и кибернетичког, двоструке фасцинације нове генерације. Многе младе особе на рејву прелазе са екстазија на метамфетамине, а улични узорци екстазија проблематични су и опасни.
Екстази таблете појавиле су се 1988. године у Холандији и Белгији. На концертима музике "РАВЕ" (беснило, лудило ) лансирана је супстанца која ће прузити "колорит", "садржај", а разликоваће се од трипа. Екстази води до "екстатичног " располозења "фласха " и "русха", функције мозга су брже, тело је прожето осећањем топлине, пријатне најежености, милине.
"Раве" музика, која се састоји од високофреквентних звукова и тек по којег шизоидног гласа и поруке прошапутане дубоким гласом, изазива код конзумента стање врхунца, цело тело затрепери, смех, вишечасовно френетично играње без осећаја умора.
Читава генерација скулптуре младих с краја деведесетих може се назвати "екстази генерацијом ", коју карактерише употреба таблета екстазија, одређена музика, гардероба и култура, затим ретко истицање мушкости или женственос|женствености, кратке фризуре, кратке мајице с извитопереним слоганима, уске ПВЦ панталоне и вештачки материјали.
У тренду су и енергетски напици : "ред булл", " еxплосиве", као додатна енергија да би се играло десетак и више сати.
После забаве у неким земљама приређују се "афтер хоур" (забава после забаве ) за најиздржљивије или " цхилл оут " (опуштање ), уз лаку музику за "спуштање ". Код нас млади то чине додавањем хероина, који убрзав враћање у првобитно стање.
Смртни исходи су последица предозирања, хиперпирексије (повећане температуре, дехидрације ( губљење течности ) и отказивања рада срца. У моди је и природни екстази - таблете које садрже гинсенг, колу и неке природне енергансе. Дошло је до њихове масовне производње и дистрибуције.
[уреди] Ментални поремећаји и поремећаји раста
"Екстази" је нова модна лудост, нови хемијски руски рулет у новом таласу злоупотребе психоактивних суспстанци. По свом саставу "екстази" је сличан амфетамину и мескалину, па су и доминантни фармакодинамски ефекти : стимулација менталне активности и илузионо - халуцинаторне "креације". Супстанца се брзо ресорбује, прелази крвно - мождану баријеру и делује на централни нервни систем.
На западу злоупотребе ове супстанце достиже епидемијске размере међу тинејџерима. Последице злоупотребе ове супстанце су на нивоу менталног функционисања, телесног здравља и поремећаја личности. Реакције су инивидуалне, а токсични ефекти могу бити испољени и при врло малим дозама. Међу психичким симптомима доминирају :
- страх, депресивност
- слусне и видне халуцинације
- токсичне или тзв. декласиране психозе код особа које су, у неповољним животним ситуацијама или због интоксинације
- предиспониране да оболе од неке душевне болести
Токсичне психозе праћене су халуцинацијама, параноичним идеацијама и паничним страхом да су егзистенцијално угрожени, самоубилачким идејама и самоубиствима. Бројне су последице на соматском плану и здравље младих особа озбиљно је угрожено . Најчешћи поремећаји су : запаљење јетре и бубрега, инсуфицијенција бубрега и срца, кардио - миопатије, васкуларна крвављења, разна нервна обољења ( тикови, поремећаји налик на паркинсонизам ), као и конвулзије епилептичног карактера ( у особу која има личну и породичну предиспозицију ). Дрога делује и на ендокрини систем, посебно на штитну жлезду и хормон раста. Забележени су случајеви застоја у развоју у деце која су користила неке од од деривата амфетамина. Описани су слуцајеви драматицног пропадања мишићне масе.
Смртни исходи такође су зле последице интоксинације, посебно у случајевима када је дрога узета у комбинацији с алкохолом, или са лековима који смањују крвни притисак, неким антидепресивима и антималарцима.
Значајно је истаћи и поремећаје личности корисника дроге. Најчесће то су опсесивно- компулзивни феномени, карактеристцни по присилним поступцима, као и стереотипна понашања.
[уреди] Акутне интоксинације од страха до психичког слома
- Акутна интоксинација екстазијем резултат је прекорачења дозе у кратком временском интервалу. Манифестује се сомтаским и психицким дисфункцијама. Прекомерне дозе су смртоносне.
- Пролонгирана интоксинација последица је хроничне употребе екстазија. Симпотми варирају у интензитету : од благе дисфорије до параноидне психозе. Корисник дроге је еуфоричан, али и забринут непријатним телесним сензацијама, или сумњичав, остећеног доживљавања реалности и окружења као угрожавајућег. Смањење сна и апетита су исто тако карактеристични симптоми.
Индукована екстази ( МДМА) ансиозност објашњава се могућношћу да екстази садржаје несвесног дела психе пренесе у свест. Особа није у стању да интегрише несвесне и емоционално богате информације. Акутна интоксинација малом дозом супстанце (50 - 150 мг) праћена је благом анксиозношћу, зебњом, нервозом, грижењем вилице, а ишчекивање посебних доживљаја може изазвати стање страха. Интоксицираног треба умирити благим наступом, подршком и уверавањем да је то пролазни ефекат унесене дроге.
- Акутна интоксинација средње великим дозама (250 - 300 мг ) карактеристична је по одређеној психопатологији и зависи од квалитета толеранције на унесену психостимулативну супстанцу.
Визуелне "искривљености" манифестују се виђењем светлуцавих и сјајних предмета, титрајућег кретања, геометријски улепшаних. Особа је свесна ефекта супстанце и захтева да остане сама или, пак, тражи помоћ терапеута. Особа је уплашена и терапеут мора да располаже одређеном вештином да успостави комуникацију. Некад испољавају наглашену бригу о другим особама које су такодје под дрогом, тврдећи за себе да су "хај". Могу се појавити параноидне идеације, снажна депресивност, као и изненадне промене стања свести.
- Акутна интоксинација великим дозама ( 300 - 400 мг ) зависи од претходних искустава корисника дроге ( употреба стимулативних и халуциногених дрога, ПЦП-а и сл. ), толеранције и окружења.
Доминирају следећи симптоми :
- анксиозност која често прераста у панику ( праћену убрзаним срчаним ритмом )
- психотична реакција
- параноидност и
- агресивност.
Хипертензивне кризе и срчане аритмије могу угрозити цереброваскуларни систем (мозак и мождане крвне судове ) и довести до појаве "слога" или можданих крвављења (хеморагија). Треба имати на уму да је интоксицирана особа можда конзумирала и неке друге дроге : кокаин, амфетамине, марихуану, алкохол...
Препоручујемо да се интоксицираним особама пружи подршка техником смиривања, одвођењем пацијента у безбедно окружење, редукцијом стимулуса и уверавањем пацијента да ће симптоми после одређеног времена проћи. Пацијента не остављати самог и пружати му непрекидно психотерапијску подршку. Умерено анксиозним пацијентима треба дати анксиолитике ( смирујуће лекове типа бензодиазепина ), као и лекове који ће смирити тахикардију, јер убрзан срчани ритам потенцира пацијентов страх и доживљај виталне угрожености, чак блиске смрти.
Психотично, агресивно и аутоагресивно понашање (насиље према другима, аутодеструктивност, самоубилачке вербализације, наговештаји или понашања ) захтевају примену снажних лекова ( халоперидол и дијазепам, чак ињекционо ), по потреби и у краћим временским интервалима . Седативни хипнотици могу исто тако редуковати анксиозност. Препоручујемо обазриву примену лекова посебно код пацијената преосетљивих на седативне хипнотике и контролу због опасности психотичног слома пацијента, угрожавајућег и за пацијента и за његово окружење.
[уреди] Пролонгиране интоксинације губитак менталне бистрине
Пролонгиране интоксинације с великим дозама погађају чак и особе са наглашеном толеранцијом на екстази. Младе особе гутају огромне количине ове дроге и доспевају у стање физичке и психичке исцрпљености.
Треба издвојити следеће симптоме:
- промене расположења
- емоционалну нестабилност
- анксиозност
- депресивност и
- теже менталне поремећаје типа психоза, које у праћене параноидношћу и насилничким понашањем.
Пролонгирана интоксинација малим дозама праћења је блажом психопатијом:
- губитак менталне бистрине и прибраности
- ментална конфузија
- нерасположење
- губитак мотивације
- дезоријентација заборавност и
- оштећење памћења.
Уколико особа настави да користи дрогу, долази до губитка апетита и несанице.
[уреди] Спољашње везе
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама о здрављу (медицини). |
