Едвард VII
Из пројекта Википедија
Едвард VII (пуним именом Алберт Едвард фон Саксен-Кобург-Гота) (9. новембар 1841. - 6. мај 1910, Лондон), био је као Едвард VII од 1901. па све до 1910. краљ Велике Британије, Ирске и цар Индије.
Едвард је рођен 1841. као најстарији син краљице Викторије и супруга јој Алберта фон Саксен-Кобург и Готе у Бакингемској палати. Владао је од 22. јануара 1901. до своје смрти 1910. Био је први владар из династије Сакс-Кобург-Гота наследивши у педесетдеветој години своју мајку краљицу Викторију.
Оженио се 10. марта 1862. данском принцезом Александром (1844-1925), ћерком данског краља Кристијана IX. Са њом је имао шесторо деце, три ћерке и три сина:
- Принц Алберт Виктор, војвода од Кларенса и Авондејла (8.1.1864. - 14.1.1892.)
- Краљ Џорџ V од Уједињеног Краљевства (3.6.1865. - 20.1.1936.)
- Принцеза Лујза, краљевска принцеза и војвоткиња од Фајфа (20.2.1867. - 4.1.1931.)
- Принцеза Викторија Александра од Уједињеног Краљевства (6.7.1868. - 3.12.1935.)
- Принцеза Мауд од Велса (26.11.1869. - 20.11.1938.), удата за норвешког краља Хакона VII (1872-1957, краљ 1905-1957)
- Принц Александар Џон од Велса (6.4.1871. - 7.4.1871.)
Пред његов долазак на трон био је познат по многобројним аферама, био је као принц од Велса умешан у два судска процеса: Први пут 1870. наведен је као главни разлог развода једне даме из високог друштва, други пут 1891. био је сведок у процесу код недозвољених забавних игара. Због његовог карактера а и личних интереса, његова мајка краљица Викторија држала га је намерно што је могуће дуже и даље од владајућих обавеза.
Уз помоћ шведског краља Карла XV 1868. постаје Едвард члан удружења Слободних зидара, и већ 1874. постаје велики мајстор у тој масонској ложи. Захваљујући Едвардовом ангажовању повећава се број чланова на 3000. По доласку на трон Едвард се одрекао титуле великог мајстора.
За време његове владавине је 1904. потписана Срдачна Антанта, уговор којим су разграничене енглеске и француске колоније у северној Aфрици и практично онемогућавајући будуће ратове између ових двеју држава.
Едвард је био страствени пушач, умро је 6. маја 1910. од једне прехладе коју је задобио током једне шетње, а која је допринела погоршању његове болести (хроничног бронхитиса) од чега је патио.
Наследио га је син Џорџ V.
