Ева Рас
Из пројекта Википедија
Ева Рас је српска глумица, сликарка и писац, пореклом Мађарица. Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.
Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликарем и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца.
Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Ђорђа Кадијевића.
Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967.) постигла је светски познату славу. По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968.). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Кардош.
Одликована је многим филмским наградама у земљи и иностранству.
Садржај |
[уреди] Филмографија
- Земљаци (1963.)
- Der schut (1964.)
- Човек није тица (1965.)
- Der schatz der Azteken (1965.)
- Адам и Ева 66 (1966.)
- Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (1967.)
- Има љубави, нема љубави (1968.)
- Биће скоро пропаст света (1968.)
- Жарки (1970.)
- La betìa (1971.)
- Мајстор и маргарита (1972.)
- Кужиш стари мој (1973.)
- Álljon meg a menet! (1973.)
- Autó (1974.)
- Álmodó ifjúság (1974.)
- Ékezet (1977.)
- Бештије (1977.)
- Gruppenbild mit dame (1977.)
- Трофеј (1979.)
- Minden szerdán (1979.)
- Кружна путовања (1980.)
- Залазак сунца (1982.)
- Mennyei seregek (1983.)
- Отац на службеном путу (1985.)
- Лепота порока (1986.)
- За сада без доброг наслова (1988.)
- Шпијун на штиклама (1988.)
- El camino del sur (1988.)
- Искушавање ђавола (1989.)
- Граница (1990.)
- Чудна ноћ (1990.)
- Велика фрка (1992.)
- Ми нисмо анђели (1992.)
- Gorilla bathes at noon (1993.)
- Дневник увреда 1993. (1994.)
- Сенка успомена (2000.)
- Држава мртвих (2002.)
- Јесен стиже дуњо моја (2004.)
- Шејтанов ратник (2005.)
[уреди] Телевизија - ТВ серије и филмови
- Љубав на сеоски начин (1970.)
- Бабино унуче (1976.)
- Отац или самоћа (1978.)
- Стан (1980.)
- Наше приче (1980.)
- Сиви дом (1984.)
- Вук Караџић (1987.)
- Бољи живот (1987.)
- Другарица министарка (1988.)
- Холивуд или пропаст (1991.)
- Срећни људи (1993.)
- Полицајац са Петловог брда (1994.)
- Највише на свету целом (1994.)
- Ориђинали (1995.)
- Наслеђе (1995.)
- Горе-доле (1996.)
- Породично благо (1998.)
- А сад адио (2000.)
- Стижу долари (2004.)
[уреди] Књижевност
Као писац, дебитовала је 1972. са књигом „Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши“. Шест година касније издаје једноглави роман „Сива жена“ (1978). Објављивала је романе, збирке приповедака и поезију.
[уреди] Награде
Добитница је неколико књижевних награда:
- „Женско перо“,
- „Кочићево перо“,
- „Златни хит либер“ и
- „The Manbooker Award“.
Две књиге су јој преведене на енглески језик.
[уреди] Књижевна дела
- Немој да гракћеш за мном на степеништу да сам најлепши
- Сива жена
- У дивна давна времена
- Кад ми мама купи паре
- ...Петла на пањ...
- Кућа на продају
- Рођени мртви
- Са врха месечеве планине посматрала сам свој округли гроб
- Born dead
- Са Евом у рај
- Сребрна постеља
- У арени
- Cock on the block
[уреди] Сликарство
Сликарством се бави од средине осамдесетих година двадесетог века. Од техника користи пастел, акрилик и комбиноване технике. Излагала је на групним и самосталним изложбама. Често учествује у сликарским колонијама. Сврставају је у сликаре наивне и маргиналне уметности.
[уреди] Слике
- Елохим у Книћу
- Месечева планина на Мадагаскару
- Пастел
- Светлости севера
- Другога дана
- Ана Карењина
- Сан се не снио
- Св. Ђорђе на плавом коњу
- Овим шором, хеј, овим шором
- Божија светлост
