Драган Николић

Из пројекта Википедија

Драган Николић

У филму „Повратак отписаних“

Драган Николић српски глумац. Апсолвент је Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Рођен је у Београду 20. јула 1943. године.

Филмску каријеру отпочиње главном улогом сезонског радника лабилног морала који погине, а да није нашао своје место у друштву и у животу (значајке и многих његових каснијих ликова) у филму Кад будем мртав и бео (1967) Живојина Павловића, за коју је (с оном у филму Три сата за љубав, 1968, Ф. Хаџића) награђен дипломом на фестивалу у Пули 1968. године. Глумачко сазревање, са низом успелих креација ликова из своје генерације, доноси му 1985. године Октобарску награду града Београда за „креативну способност да узбудљиво предочи лик велико психолошког распона“ (улога насилника Гаре у филму Живот је леп Б. Драшковића).

Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још Хороскоп (Б. Драшковић, 1969); Бубе у глави (М. Радивојевић, 1970), Улога моје породице у светској револуцији (Б. Ченгић, 1971), Млад и здрав као ружа (Ј. Јовановић,1971), Бег (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), Кичма (В. Гилић, 1975), Национална класа (Г.Марковић, 1979, Цар Константин), Ко то тамо пева (С.Шијан, 1980), Бановић Страхиња (В. Мимица, 1981), где је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, Сезона мира у Паризу (П. Голубовић, 1981), Нешто између (С. Карановић, 1983), Балкан експрес (Б. Балетић, 1983) и Обећана земља (В. Булајић, 1986). Наступа и у кратким играним филмовима те на телевизији; особиту популарност код млађе публике донео му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија Отписани (1974) и Повратак отписаних (1976) А. Ђорђевића, а истакнуо се и у серији шоу програма Образ уз образ, заједно са Миленом Дравић, која је и његова супруга. Као члан Београдског драмског позоришта и Атељеа 212, у којем је од 1969. тумачио је више од двадесет улога, изградио је и врло успешну позоришну каријеру. У сезони 1982/1983 учествовао је улогом лопова Васке Пепела у драми На дну Максима Горког у експерименту румунског редитеља Л. Пинтилиеа у паришком Theatre de la Villem a oitin he gkznui у Исуса Христа у Мајстору и Маргарити М. А. Булгакова у режији М. Сербана.