Данило Шћепчев Петровић

Из пројекта Википедија

Владика Данило Шћепчев Петровић, родио се на Његушима. Владао је од 1697-1735 и био је оснивач династије Петровића, који су касније постали и световни владари. Посветио га је српски патријарх Арсеније III Чарнојевић 1696. у Сечују. 1701. ударио је при Орловом Кршу на Цетињу основ данашњем цетињском манастиру. У Зети, у селу Српској, приликом освећења цркве, ухвате га Турци и осуде на смрт, али га Црногорци откупе за 3000 дуката. На позив Русије ушао је 1711. у рат против Турске, а 1718. учествовао је у млетачко-аустријском рату против Турака. На Царевом Лазу 1712. потукао је велику турску војску, којом је приликом и сам допао рана. Тако утврди земљу с поља, пошто ју је предходно изнутра оснажио, уклонивши из ње нелојалне, преко којих су се у Црну Гору почели увлачити страни елементи. Ћуприлић паша навали на Црну Гору 1714. са многобројном војском, и попали је до Цетиња, откуда се врати, немогавши је покорити. Владика Данило кренуо је у Русију 1715. године за помоћ и утврдио је са руским царем Петром Великим везе покровитељства и братства, у чему су га следили сви доцнији господари Црне Горе. Услед добрих односа са Млетачком Републиком добио је духовно покровитељство над Боком, која је тада била под млетачком влашћу. Одржавање реда у земљи повјерио је неколицини главара. После смрти га је наследио синовац Сава Петровић. Лик владике Данила у акцији против потурица опевао је Његош у „Горском вијенцу“.