Грчко-персијски ратови
Из пројекта Википедија
Грчко-персијски ратови или Персијски ратови, 492. пне. - 449. пне., серија ратова између Персијског царства и градова-полиса у Грчкој. Рат се завршио Калијиним миром, око 449. пне..
Крајем VI века пре н.е. Грци у источном Средоземљу наишли су се пред озбиљном опашношћу, над њима се надвила сенка Персијског царства. Персијанци у то време господарили су огромном пространствима - од реке Инда на истоку до Сирији, Феникије и Египта на западу. Под њиховом влашћу били су и многобројни грчки градови на западној обали Мале Азије.
Садржај |
[уреди] Јонски устанак
 |
За више информација погледајте Јонски устанак. |
Грчко-персијски ратови трајали су педесет година, са дужим или краћим предасима (499.-449. године пре н.е.). Сукоби су почели када су Грци у Малој Азији покушали да се ослободе персијске власти. Побуна коју су подигли под вођством града Милета позната је у историји под називом Јонски устанак (499.-494. године пре н.е.). Знајући да се сами не могу изборити с огромном персијском војском, побуњеници су потражили савезнике у Грчкој. Најпре су се обратили Спарти као најмоћнијем полису. Позвали су Спартанце да освоје Азију и персијску престоницу Сузу, где их је у царским ризницама чекало богатство достојно бога Зевса. Спартански краљ је упитао милетске изасланике колико траје пут од обале Мале Азије до Сузе. Када је сазнао да је за то потребно три месеца, одбио је да помогне побуњеницима. Они су се потом обратили Атињанима, који су послали 20 тријера, лако наоружаних бродова.
Побуњеници су у почетку имали доста успеха. Устанак се нагло ширио. На југу је захватио острво Кипар, а на северу градове на обалама Хелеспонта и Пропонтиде. Персијски цар Дарије морао је брзо да реагује. Усклађеним акцијама три велике војске успео је да са свих страна опколи Милет, средиште побуне. Одлучујућа битка одиграла се 494. године пре н.е. код острва Лaде на улазу у милетску луку. Персијска флота, састављена од египатских и феничанских бродова, разбила је хеленске снаге; Милет је освојен и спаљен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.
[уреди] Маратонска битка
|
За више информација погледајте Маратонска битка. |
Неколико година после слома Јонског устанка Дарије I је преузео велики поход на Хеладу. Изговорао се да жели да казни Атињане јер су пружили помоћ побуњеницима. Толико је жудео за осветом да је, према предању, једном свом робу наредио да га за време свог обеда подсећа на Атињане. Даријева права намера била је, у ствари, да освоји читаву Хеладу.
Персијска војска је 490. године пре н.е. прешла Егејско море и искрцала се на Маратонском пољу у Атици. У боју који се ту одиграо победу су однели Атињани иако су њихове снаге биле знатно малобројније. Када је у зору дат знак за борбу, атински војници су јурнули на Персијанце. Последњих неколико десетина метара су претрчали, да би што више смањили учинак прецизних варварских стрелаца. Грчки историчар Херодот бележи да су Персијанци помислили да су Атињани полудели, угледавши их где нападају трком, без стрелаца и коњице. Потом су напали варваре с леђа. Персијанци су почели у нереду да се повлаче; Атињани су их гонили и убијали. Претрпевши велике губитке (у боју је погинуло 6400 Персијанаца и само 192 Атињана), Даријеве снаге су се на крају докопале својих бродова и повукле из Грчке. По предању, један атински војник је претрчао 42 км од Маратонског поља до Атине да би грађане известио да су победили. Дошао је до Атине и рекао: "Победили смо!" Истог тренутка је издахнуо. Од тог дана се у његову част и част бораца на Маратонском пољу, стари Хелени су направили игру која се зове "маратон", која се и дан данас изводи на Олимпијским играма.
У годинама после маратонске битке, водећа улога у политичком животу Атине припала је чувеном државнику Темистоклу. Он је поставио темеље атинске поморске моћи. Захваљујући открићу нове среброносне жиле у рудницима на југу Атике, државна благајна је била пуна новца. Темистокле је еклесију успео да убеди да се тај новац, који је требало да буде подељен Атињанима, употреби за изградњу 200 тријера. Ови бродови, на којима почива снага Атине, чинили су окосницу хеленске флоте која се у следећим деценијама борила против Персијанаца.
[уреди] Термопилска битка
|
За више информација погледајте Термопилска битка. |
Даријев син и наследник Ксеркс преузео је други велики поход на Хеладу. Персијска војска је била огромна.
[уреди] Битка код Артемизија
|
За више информација погледајте Битка код Артемизија. |
[уреди] Битка код Саламине
|
За више информација погледајте Битка код Саламине. |
[уреди] Битка код Платеје
|
За више информација погледајте Битка код Платеје. |
