Гордијан I
Из пројекта Википедија
Марко Антоније Гордијан Семпронијан је био римски цар, познат као Гордијан I. Прогласио се за цара у Африци током побуне која је избила 238. године, када је збачен са престола Максимин Трачанин.
Мало се зна о Гордијановом животу пре овог устанка. Рођен је око 159. године. Био је пореклом из добростојеће фамилије, која је вероватно припадала сенаторском сталежу. Порекло његове фамилије треба можда тражити у Малој Азији, у Кападокији или Галатији. По једном непоузданом податку, млади Гордијан се бавио епском поезијом.
Можда је Гордијан управљао провинцијом Доњом Британијом 216. године. Касније је можда био суфектни конзул, вероватно под царем Елегабалом. Можда је управљао и Коиле Сиријом, или је био командант једне легије која је била стационирана близу Антиохија|Антиохије.
У последњој години владавине Максимин Максимина Трачанина Гордијан је био управник Африке. Ту је избио устанак, изазван високим порезима који су се морали убирати због великих ратова на Дунаву у том часу. Завереници су онда прогласили Гордијана царем који је узео когномен Афрички. Овај устанка је почео у позну зиму или пролеће 238. године.
Читава римска Африка је стала на страну Гордијана. Убрзо је и римски сенат признао Гордијана за цара.
Управник Нумидије је био Гордијанов супарник и стао је на страну Максимина Трачанина. Гордијану је у одбрани много помогао његов син, Гордијан II, нарочито у припремама за одбрану главног упоришта Картагине. Гордијан II је вероватно тада био проглашен за цара и савладара, али је страдао у бици. Тада је и Картагина била и Гордијан I је починио самоубиство.
Упркос смрти Гордијана I, устанак против Максимина Трачанина је настављен. У Риму су сенатори Пупијен и Балбин проглашени за цареве, а унук Гордијана I, Гордијан III проглашен је за цезара. Већ крајем 238. Гордијан III је остао једини цар.
