Разговор:Војислав Шешељ
Из пројекта Википедија
Промењено - цео текст је (а одакле би другде) са http://www.srs.org.yu/seselj/seselj.htm Dzordzm 06:21, 10 Феб 2005 (CET) Па хајде промени све што је спорно и контраверзно. Безвезе је да се на главној страни доводи у питање објективност чланка, а да ништа на њему није промењено да би био објективнији. Вандал Б 08:20, 10 Феб 2005 (CET) ОК—урадићу за дан-два, овако стварно није у реду да стоји. Dzordzm 18:21, 10 Феб 2005 (CET)
Слажем се да је ревизија овог пристрасног чланка неопходна!--M. Покрајац 18:45, 10 Феб 2005 (CET)
Ево, ја сам га променио најбоље што сам умео. Ако неко мисли да није непристрасно (две главе мисле боње од једне), слободно нека промени нешто, или врати таг на врх. Или ставите коментаре овде. И немојте да почињемо рат око "тзв" испред Крајине. Боље би било да неко коме се та идеја баш свиђала напише један леп чланак о РСК. Dzordzm 10:07, 11 Феб 2005 (CET) Узгред, какав је копирајт статус ове сличице? Знам да је са СРС-овог сајта и да они вероватно не маре, али не би било лоше имати написмено да је ОК да то иде у слободан промет према вики правилима. Dzordzm 10:17, 11 Феб 2005 (CET) Мени се ова верзија чини прикладном. Наравно да ту има доста детаља које би неко могао спорити, али то по мени и најбоље описује такву контроверзну личност као што је Шешељ. Коме се не буде свиђало нека мења. Сличица је са сајта и 100% сам сигуран да се СРС неће обазирати на копирајт. Ако неко жели да буде легалиста до краја, нека тражи дозволу од њих или нека убаци неку другу слику. Убацио сам и чланке Ивица Дачић и Драган Маршићанин, који су такође званичне биографије са сајта њихових странака. На би било лоше ни њих ревидовати. Вандал Б 12:04, 11 Феб 2005 (CET)
Dakle, ova bibliografija....Budući da sam vidio, na nekom drugom mjestu, da su 3 ili 4 naslova zapravo knjižurine od kojih 1.200 ili 1.400 stranica- pitam se samo što je s ostalim knjigama ? Koji je to opseg ? Kad je to stigao napisati ? Kad je stigao one 3-4, svaka preko 1.000 stranica ? A sami naslovi su priča za sebe. Sve u svemu, priznajem da bih volio malo pogledati ta njegova pisanija...Mir Harven 19:59, 18 апр 2005 (CEST)
Mir Harven поздрав, што се тиче Шешељевих књига слободно узми и прочитај коју, када их је стигао написати није толико ни битно, пре отприлике месец дана био сам у Новом Саду на промоцији његове књиге "идеологија српског национализма" у Сава Центру и могу ти рећи да су књиге делили бесплатно али пошто сам ја долазио из суботице и закаснио нисам успео доћи до књиге. У књизи описује историју Срба, како су дошли на ове просторе и све остало. Више о његовим књигама можеш погледати на сајту Српске Радикалне Странке [www.srs.org.yu] --Саша Стефановић разговор 
21:51, 18 апр 2005 (CEST)
- Поздрав, па чињеница је да је он све ове ствари са списка објавио, тако да мислим да нема спора да је овај списак добродошао на страницу о Шешељу. Према овим књигама се свако може поставити како жели (sapienti sat), као и у односу на издања било којих других аутора, а што више исправних информација, то ће такво постављење свакоме бити лакше и исправније усмерено. --Dzordzm 00:17, 19 апр 2005 (CEST)
Последње измене корисника Ivan.k сам вратио, јер је информација о предаји Хашком трибуналу већ постојала у чланку. Приложена слика је била толико ниске резолуције, да се Шешељ практично није ни препознавао. --Dzordzm 03:43, 11 новембар 2005 (CET)
- Примљено к знању, иначе иван је познат по тим висококвалитетним сликама, као да је носао вебкамеру и сликао с њом
. Него ајде опет на ИРЦ --Саша Стефановић ® # 03:50, 11 новембар 2005 (CET)
[уреди] Прва реченица
Каже се да је био политичар. Све ако се узме у обзир, он је и даље политичка фигура. Има ли неко намеру да ово измени, ако се не слаже са мном? --Поки |разговор| 02:04, 1. април 2006. (CEST)
KADA JE "OPTUZIO PATRIJARHA DA JE IZDAJNIK"???
- Ова тврдња се може наћи по штампи, мада без извора. У једном од познатих Шешељевих издања "Наркоманија Вука манитога" (у којем - само се каже - специјални експертски тим СРС "доказује" како је Вук Драшковић завистан од тешких дрога и које је објављено као специјално издање "Велике Србије" чије се насловнице и данас сећам, са карикатуром Вука и иглом како се, је ли, шприца), имамо транскрипт са суђења између Драшковића и Шешеља [1]. На странама 27 и 28, Вук Драшковић чита Шешељеве цитате које је објавио лист "Демократија". Цитати укључују "Патријарх Павле је највећи српски издајник" као и бисере попут "Опседнут сам бујицом снова у којима видим смрт, насилну смрт Слободана Милошевића и Мире Марковић", "Драгослав Аврамовић је похлепни и џангризави старкеља", "Мира Марковић није ћерка Моме Марковића већ оног агента и злочинца Бећиревића" те просто и јасно "Биљана Плавшић је амерички шпијун, а Милан Милутиновић најобичнији лопов".
- Све ово не доказује недвосмислено да је Шешељ ово стварно изјавио, нити је "Демократија" (у којој су цитати објављени) непристрасно гласило. Али је тачно и да, колико видим, у непосредном наставку суђења ове цитате сам Шешељ није ни покушао да оповргне. Он је толико ствари - да извинеш - налупетао, и ја лично му скидам капу на политичкој снази коју је својим говорништвом и политиком задобио. Међутим, и он сам је на суђењу у Хагу скоро (у вези неке сличне изјаве о С.М. у којој га је лепо "окрпио") објаснио судијама да то у ствари није било тако и да је то нормално де се о политичким противницима лаже и измишља и да је то саставни део политичке борбе. У његовој политици свакако је било пуно речи које су речене само зато што су биле опортуне у неком тренутку. Шта ја знам зашто му је Патријарх сметао. Мислим да је патријарх ишао на Пале (оно друштво, Ћосић, Милошевић, Мицотакис и ко је већ ту био) да моли Србе да прихвате Венс-Овенов план. Ако јесте, можда је Шешељ био љут. Ово сад само нагађам, немам појма у вези чега је можда била изјава и не могу да се сетим одмах из ког је извора узета кад је писан чланак.
- Цитат може да се уклони из чланка ако се сматра да није јасно утемељен и да је у питању можда измишљотина која је довољно пута поновљена и тако постала "истина". Остали цитати, мислим, стоје, и нема никакве сумње да је Шешељ овакве ствари рекао за неке друге великодостојнике (владику Артемија нпр.) За разлику од извесног броја уредника ја овде не желим да протерујем некакве своје истине и у писању чланка сам се једино трудио да сакупим чињенице из материјала којима сам имао приступ. --Dzordzm 09:56, 20. мај 2006. (CEST)
Da,da slazem se,ali samo jedan dodatak :" Мислим да је патријарх ишао на Пале (оно друштво, Ћосић, Милошевић, Мицотакис и ко је већ ту био) да моли Србе да прихвате Венс-Овенов план" u to drustvo spada i Zoran Djindjic(sto mu nikako nije zamerka)
- Мислим да си помешао - Ђинђић је ишао да окреће вола онда када су на Палама пркосили бомбардовању. Некима се то свиђало, некима не, али тада су Милошевић, Ћосић и друштво били на Дедињу --Dzordzm 16:34, 20. мај 2006. (CEST)
Poznajem tematiku i smatram da je clanak vrlo opsirno uradjen uz svaku moju pohvalu. Jedino sto mi nedostaje u clanku su Seseljevi odnosi sa inostranstvom, pocevsi od Prvog zalivskog rata 1991, preko Iraka, Belorusije, Sirije itd. Jedini pomen Seselja u kontekstu inostranstva je onaj u Hagu, iako sam svestan da je pojam "inostranstvo" o bivsejugoslovenskim prostorima vrlo tesko definisati.
Поздрављам напор да се чланак побољша уношењем референци. Желим да кажем да свака тврдња од прве до последње у оној верзији коју сам ја поставио има свој извор. Зато бих молио да се контроверзне тврдње не уклањају већ да се убаци шаблон ”тражи се извор”, а ја ћу попунити потребне изворе. --Dzordzm 23:10, 14. новембар 2006. (CET)
Конкретно за тај цитат о патријарху сам навео извор горе у разговору. Не видим како горња расправа указује на то да за ту изјаву ”нема извора”. --Dzordzm 23:13, 14. новембар 2006. (CET)
- Такође си рекао "Цитат може да се уклони из чланка ако се сматра да није јасно утемељен и да је у питању можда измишљотина", за шта сам ја схватио да се односи на ове цитате. Углавном, проблем са цитатима је тај да су објављени у књизи "Наркоманија Вука манитога" која по самом наслову и садржају дискредитује Вука (другим речима, дати су као пример Вукове наркоманије); а други проблем је тај да, чак и не рачунајући први проблем, је у питању изјава Вука да је Демократија пренела да је Шешељ рекао... што и није баш најснажније, тако да бих ја тражио директнији извор, посебно за запаљиве цитате као овај о патријарху. Никола 02:11, 16. новембар 2006. (CET)
Овај чланак је крајње пристрасан и пун неистина и полуистина. Ја се извињавам што овако упадам, нисам члан Википедије нити имам времена да се озбиљније овоме посветим, али ако ми не замерате, вољан сам да расправим са аутором око тачности одређених тврдњи које се овде износе. --Дарко
Ево засад сам само мало кориговао увод. Термин "ратни злочини" сам прецизирао са терминима који се наводе у самој оптужници и цитирао њен део, за шта сам оставио референцу (прва и засад једина у тексту :)). Даље сам уклонио део "крајње десних" јер је десница у политици релативан појам, док је програм СРС у социјалном погледу више наклоњен левици. Такође оно "крајње" не стоји, у СРС има много чланова који нису српске националности ни православне вероисповести, имате пример Мађарице Елвире Фекете која је била полсаник СРС, први министар Ром је био из редова СРС, саветник и лични Шешељев пријатељ је муслиман Амџад Мигати, међу посланицима СРС има муслимана а потпредседник спупштине испред СРС је Бугарин. Све ово не би било могуће да је Шешељ "крајњи" националиста, јет то подразумева да има "крајње" негативан став према другим националностима, што очигледно није случај. Такође само додао да је поред националистички(љубав према нацији), наступао и са патриотских(љубав према држави) позиција, јер је и то очиглено један од примарних момената његовог деловања. Даље сам оно "наизменично у власти и опозицији" прецизирао са терминима када је тачно био у власти. Надам се да око овога неби требало да буде неких спорења :) --Дарко
- Хвала на изменама и добродошао. Пар коментара. Све странке крајње деснице имају левичарски социјални програм и по томе СРС није изузетак већ типичан примерак. О томе да је СРС, која је у Србију доводила Лепена и Жириновског, странка крајње деснице (без вредносне оцене) не може бити дилеме. У чланку мислим да није писало да је Шешељ ”крајњи” националиста, а ако јесте, онда то може да се уклони. Није тачно да је Шешељ био у власти само од 1998. до 2000. СРС је била део владајуће већине и 1992-1993. Са социјалистима су шуровали у Савезном парламенту након избора у мају 1992. (које су бојкотовали сви осим те две странке) и републичком након децембра 1992., а републички парламент је и распуштен 1993. и расписани нови избори управо зато што је СРС у једном тренутку окренула ћурак. Ко се не сећа, нека се обавести :) --Dzordzm 06:46, 15. новембар 2006. (CET)
-
- Поздрав и хвала теби на добродошлици. Прво, да не буде неке дилеме, ја десницу доживљавам као позитивну ствар и једини разлог што мислим да то не треба да стоји је непрецизност, поготово оне одреднице "крајње". Данашње политичке партије се једноставно не могу недвосмислено класификовати по традиционалној подели на левицу и десницу, са тиме се слажу готово сви политиколози. Обично се уводи подела по две скале, скала лево-десно је управо економска скала, на којој се СРС дефинише као блага левица. Друга скала је либерално-ауторитарно и ту аналитичери позиционирају СРС као ауторитарну партију. О нивоу ауторитарности би могли да се споримо, али дефинитивно није "крајње" ауторитарна јер би онда била у рангу са Хитлеровим и Стаљиновим режимима, што свакако није случај. Такође није ми најјасније шта тачно подразумеваш под "крајњом десницом", али на пример термин "екстремна десница" делује веома близак, а под њим се обично подразумевају странке револуционарне деснице и нео-фашисти, што опет нема никакве везе са СРС. Чак ни по традиционалној дефиницији деснице СРС се не може дефинисати као крајња десница, ДСС је на пример више конзервативно и традиционалистички оријентисана од СРС. У сваком случају, волео бих да чујем твоју дефиницију "крајње деснице". У чланку је пислао "крајнје десних и националних" што може (и не мора ;)) да се тумачи да је и једно и друго "крајње", обзиром да сматраш да Шешељ није крајњи националиста, ту се онда слажемо. Након савезних избора у мају 1992. године на савезном нивоу је дошла на власт коалиција СПС-ДПС и имали су сасвим довољно мандата да се СРС око тога и не пита. На републичком нивоу СРС није учествовала у власти, али је пола године подржавала мањинску владу Николе Шаиновића (тачније од 10.2.1993. када је влада формирана до 27.9.1993. када је Томислав Николић поднео захтев за смену владе). У сваком случају СРС није учествовала у вршењу власти све до пролећа 1998. године. Могло би се рећи да је СРС наизменично била у добрим и лошим односима са социјалистима, али не и да је наизменично била на власти и у опозицији ;). У сваком случају ако мислиш да је битно да тих 6 месеци подршке мањинској влади стоји баш у уводу (када кренемо даље на остатак текста ту ништа није спорно, наравно да треба да се наведе и тај податак) ти пробај то да убациш да буде јасно да СРС није била на власти него само да давала подршку, ја стварно не могу да смислим како, а да то не делује рогобатно за увод. --Дарко
Мало сам допунио увод и "Ране године". Ко има замерки нека их изнесе да расправимо спорна питања. Са почетка другог пасуса сам избацио да је "напустио комунистичку идеологију", јер је исто то наведено у претходном пасусу, па нема сврхе да се понавља. --Дарко
- Уклоњено је професор Правног факултета, стављено бивши професор, мада је и то дискутабилно јер се налази на списку некадашњих наставника и сарадника, а у овом случају професор би се односило на звање. Било како било, пошто се и гимназијски наставници колоквијално називају професорима, може да остане и овако... --¡¿Кале?! 20:03, 16. новембар 2006. (CET)
- У реду, нека стоји засад овако, али колико ми је познато он и даље носи звање професора иако из очигледних разлога није активан. У сваком случају информација ће бити проверена, па ћу вас известити. Ако сумњаш у чињеницу да је икада био професор, то уопште није спорно, око тога се водио и поступак јер су му револуционарне демократе после 5. октобра покушале одузети титулу. Спор је решен у Шешељеву корист. Податке за то није проблем наћи на интернету, па ако неко са тим има проблем потрудићу се да их и нађем.
[уреди] Patriotizam
Због чега је избачено да је деоловао и са "патриотских" позиција? Патриотизам се дефинише као љубав према држави, Шешељ се изјаснио да воли државу Србију безброј пута. Не може ничији негативан став о њему да му ускрати право да воли своју државу! Не разумем што то радите и што сте толико пристрасни... --Дарко
Ko kaže da neko ne voli svoju državu? Ne vidim zašto bi se to baš kod Šešelja isticalo. Uostalom, to je čist POV. --Поки |разговор| 23:13, 15. новембар 2006. (CET)
- Патриотизам = љубав према отаџбини; Национализам = љубав према нацији; Објасни ти мени онда зашто си патриотизам обрисао, а национализам ниси? Сматраш да је волео Србе али није волео Србију? Или да једно треба истицати, а друго не? Зар не примећујеш испада смешно када због личне нетрпељивости и необјективности доводиш сам себе у контрадикцију? Видим и ти си овде неки ђаво у администрацији википедије, свака вам част, скупила са баш објективна екипица, све се утркујете у професионализму и објективности. ;) --Дарко
Написати да је неко патриота је потпуно ирелевантно. По чему било који човек није патриота? Ко има право да дефинише ко је какав и колики патриота као у овом случају? Једноставно овакви описи не приличе Википедији. Патриотизам се подразумева, а национализам се стиче! --Поки |разговор| 12:44, 16. новембар 2006. (CET)
Ovako:
- Svako ovde ima svoju glavu i misli za sebe, nije obavezno da svi dele isto mišljenje, i
- Meni se čini da je patriotizam subjektivna kategorija?
--Бране Јовановић <~> 00:02, 16. новембар 2006. (CET)
Хм. Ово је интересантно. Конструкција не ваља, делује плеонастично, али не да ништа замерити Дарковом поређењу. Треба размислити о томе како то системски решити. Нису ово једине две речи које су тако блиских значења и које ће деловати плеонастично у компромисним конструкцијама. --Милош Ранчић (р|причај!) 03:13, 16. новембар 2006. (CET)
Дакле, патриотизам је нешто што се подразумева, за разлику од национализма који се стиче и показује изјавама, делима и сопственим признањем. Патриотизам је када не баците папирић на улицу, већ у канту, патриозизам је кад мирољубиво представљате своју земљу, када не прелазите преко црвеног светла или када се трудите да се створи економски просперитет. Патриотизам није упирање пиштољем или мржња према другим нацијама. --Поки |разговор| 12:44, 16. новембар 2006. (CET)
Ако овде буде писало да је Шешељ патриота, онда то мора да буде и на осталим чланцима било које особе, шзо је сулудо! Патриотизам није само, или није уопште политичка категорија, као што се овде намеће. --Поки |разговор| 12:47, 16. новембар 2006. (CET)
- Јасно је да патриотизам није млатарање пиштољем, али исто тако млатарање пиштољем није аутоматски негација патриотизма. Патриотизам се (на жалост) не подразумева. Патриотизам је када не снимиш филм где си нереално опљунуо своју земљу, само зато што је то in на западу, па ћеш филм боље продати. Патриотизам је када не говориш пежоративно о својој земљи, пљујући је и називајући је најгором (јер она то у нашем случају уистину и није :) ). Патриотизам је када не узмеш хрватско (!!!) држављанство, већ се трудиш да освојиш медаље за своју земљу. Уопштено, патриотизам је када одбијаш да зарад ситних (или крупних) личних користи нанесеш значајну штету својој земљи (или њеном имиџу). Тако да, не, патриотизам се не подразумева, то ил` немаш или имаш, и далеко је од тога да се за свакога може рећи да је патриота. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:58, 16. новембар 2006. (CET)
Рећи за некога у енциклопедији да је патриота је по мени ПОВ. Патриотизам некога је вредносни суд, и то изразито вредносни.Велимир85 19:54, 16. новембар 2006. (CET)
Постоји разлика између конструкција "је патриота" и "наступао је са патриотских позиција", ова друга је више декларативна, у смислу да се он сам тако изјашњавао, што је неспорна чињеница. Једноставно су национализам и патриотизам примарни елементи његовог деловања, па макар то неко сматрао и само декларативно и имао негативан став о њему, не може да оспори да је у свом деловању и бављењу политиком увек у први план истицао љубав према Србији и Србима. Значи то не треба тумачити ни у позитивном ни у негативном контексту, него као његово лично опредељење. Ваљда није спорно да СРС далеко више истиче свој национализам и патриотизам од нпр. ДС и да су код ових других у првом плану неке друге вредности (као на пример демократија). То у сваком случају не значи да радикали нису демократе, нити да демократе нису патриоте, него се ради о томе да они сами одређене вредности истичу као своју примарну карактеристику, а логично је да се у уводу управо те примарне карактеристике и наведу. Е сад што неко има проблем, па уместо да посматра прецизне дефиниције ова два појма, руководи се својом субјективном перцепцијом у којој је национализам нешто негативно, а патриотизам нешто позитиво (или бар мање негативно ;)), то не би требало да има утицаја на писање енциклопедије. --Дарко
Може се рећи да му је програм национално оријентисан, али наступање са патриотских позиција је једноставно ПОВ. Свака странка за себе то може рећи. Патриотизам је сличан рецимо правди - свако има своје схватање. Није му место у енциклопедији. Формулација да истиче националне моменте у политичком деловању је по мени примерена. Не националистичке, јер је тај појам иако у почетку позитиван данас јако споран и могао би вући на ПОВ.Велимир85 20:18, 16. новембар 2006. (CET)
Нисам упућен у вики теминологију, па бих молио да ми неко каже од чега је ПОВ скраћеница? Тачно је да свака странка то може рећи за себе, али је тачно и то да свака странка то не истиче у мери у којој то истиче СРС. Патриотско оптедељење СРС је различито у односу на националистичко, које се односи искључиво на Српску НАЦИЈУ, док су се на пример за срспку ДРЖАВУ међу добровољцима СРС борили и Роми. --Дарко
- Види Википедија:НПОВ. ПОВ је дакле транслитеровано POV од енглеског Point Of View, док је један од пет стубова Википедије Neutral Point Of View --¡¿Кале?! 20:41, 16. новембар 2006. (CET)
-
- Захваљујем --Дарко
- То шта неко више или мање истиче не мења ствар суштински. Ма колико неко истицао да је патриота, то га неће учинити патриотом у очима свих. А енциклопедија треба да садржи оно што је неспорно у највећој мери, а то сигурно није. Твоја последња реченица рецимо, је јако спорна. Шта је заправо била борба за српску државу, шта је била агресија а шта пљачка...ја не кажен да ти ниси у праву, него да толико спорне ствари не могу бити у енциклопедији. Само чињенице. А поновићу још једном, патриотизам је вредносна оцена, не чињеница. Истицање националних елемената у политици странке је чињеница.Велимир85 20:59, 16. новембар 2006. (CET)
ОК, ја не видим тачно у чему је проблем. Зашто не бисмо рекли нешта типа: Шешељ истиче своја националистичка и патриотска осећања/деловања... Ако Шешељ тврди да је патриота, то можемо мирне душе пренети. Уколико пак неко други спори његов патриотизам (ако такав неко постоји), може се унети и то (уколико је релевантно). -- Обрадовић Горан (разговор) 21:11, 16. новембар 2006. (CET)
И још нешта, Дарко, било би врло добро да отвориш налог на Википедији. Између осталог, то значајно повећава заштиту твоје приватности, а нама осталима олакшава комуникацију са тобом. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:11, 16. новембар 2006. (CET)
- Немам могућности да се озбиљније посветим википедији (изван ове теме), приватност ми није потребна, а комуникацја нам и сада одлично иде. Хвала у сваком случају на савету, можда једном у будућности када се буде имало више времена. --Дарко
Ни ја немам проблема са формулацијом да он истиче свој патриотизам. Неенциклопедијски би, по мом мишљењу било априори рећи да делује патриотски и да је патриота.Велимир85 21:29, 16. новембар 2006. (CET)
- Сви ти декларатвни појмови и концепти:
- Ја патриота
- Ја демократа
- Ја националиста
- Ја ово, ја оно...
- ...не говоре апсолутно ништа о нечијим вриједностима, јер су потпуно декларативне и апстрактне природе. Данас се већином користе „за неки одређени циљ“, и самодекларација некога у једну од тих категорија, уопште не значи да тај неко и припада у једну од њих. Дакле, невезано за конкретан чланак сматрам генераално гледано, да ако је неко оцјењен неким својим дјелом као демократа, патриота, или националиста... то би могло бити релевантно за енциклопедију... Дакле, ако кажемо да је „Шешељ оснивач Српске радикалне странке, чији се програм идетификује са националистичким и патриотским позицијама“, то може бити сасвим довољно да га идентификује са конкретним дјелом у стварности и не неким декларативним позиционирањем... Дакле, странка чији је Шешељ оснивач истиче те појмове као дио свог програма, те се припадници те странке идентификују са њиховим схватањем патриотизма и национализма, што не значи аутоматски да је њихово схватање једино. Ипак, намјерно истицање патриотског се данас сматра национализмом, тако да се та два појма често преклапају у сличном контексту. Док неки „патриотски чин“ појединца или групе, оквалификован/идентификован као такав од стране другог појединца, групе људи, јавности, итд., често има неко „узвишено значење“. --Славен Косановић {разговор} 21:51, 16. новембар 2006. (CET)
Опет је изједначавање са патриотским позицијама декларативно. Чији програм истиче патриотске и национално оријентисане позиције странке ми звучи боље. Једноставно мислим да је увек потребно нагласити ко даје квалификацију, а избегавати израз национализам без навођења извора. Мада верујем да налажење извора где се СРС карактерише као националистичка није превелики проблем.Велимир85 21:59, 16. новембар 2006. (CET)
- У случају СРС ријеч, квалификација „патриотизам“ има конкретну намјену. Дакле, они тиме желе да кажу да је њихово политичко дјеловање као странке, огледало исправнг и у националном интересу дјеловање. Могло би се рећи да се њихово схватање патриотизма преклапа са национализмом, јер већином користе тај појам у том контексту. --Славен Косановић {разговор} 22:10, 16. новембар 2006. (CET)
- Генерално се слажем са овом дефиницијом, с`тим што ово није чланак о СРС него о Шешељу, па би могло да иде "У његовим ставовима истичу се патриотске и националистичке позиције(одреднице, вредности или већ неки бољи израз)". Такође мислим да треба да стоји баш "националистичке", национално може бити све и свашта, од кухиње до штедионице ;). Национализам, у најпозитивнијем могућем смислу, је нешто чиме се радикали поносе и нема потребе то сакривати. --Дарко
-
- Па управо сам то хтио да кажем, али сам покушао и да објасним, јер неки упорно желе да убаце два појма чије се значење у овом случају у основи преклапа. --Славен Косановић {разговор} 22:42, 16. новембар 2006. (CET)
Све ја то схватам, само треба то напоменути и у тексту, да они то тако користе и то желе да кажу, а не да постоји консензус да је њихово деловање патриотско. А мислим да би изношење схватања да је њихов појам патриотизма сличан национализму опет било известан ПОВ, или евентуално сопствено истраживање. Зато мислим да се треба држати сигурних ствари - они у програму тврде да су патриоте и то форсирају, а добијају негативне квалификације националиста + за то дати извор или референцу или спољну везу или већ нешто. Одох на фудбал...Велимир85 22:16, 16. новембар 2006. (CET)
Патриотизам је ”љубав према својој домовини”. Ова је својство личности (”он је јако добар човек” - како би то изгледало у чланку?) које не видим како се конкретно може квантификовати за политичара. Да наставим Горанову аналогију, неко би могао рећи и да је патриотизам када не доведеш своју државу до сукоба са целим светом и капитулације пославши притом хиљаде у смрт и пола милиона у бег, да је патриотизам када не продаш избеглом народу плацеве на парцели која је предвиђена за градску депонију и тако оставиш хиљаде људи без основних комуналија а два милиона без депоније, да је патриотизам када си поносан на своју Круну и Патријарха а не лепиш им етикете ”пасе траву” и ”највећи издајник”. Ови примери су наравно пробрани, али хоћу рећи да је констатација да је неко ”патриота” питање субјективног доживљаја и да јој није место у чланку. --Dzordzm 22:31, 16. новембар 2006. (CET)
-
- Та дефиниција „љубав према својој домовини“ је романтична дефиниција баш некако прикладна за поезију. :) У политичком наукама данас, појам „патриотизам“ је уско везан за национализам и често има своје конкретне намјене. Патриотски чин, или дјело, оквалификован као такав/такво од стране других људи, не самодекларативно, садржи у себи можда „нешто“ од те дефиниције. --Славен Косановић {разговор} 23:01, 16. новембар 2006. (CET)
[уреди] Извори
Овако. Унео сам референце за пуно тврдњи. Пошто је неко злонамерно поставио шаблон за тражење извора за јако пуно ствари, још референци ћу додати неком другом приликом ускоро. Међутим. Не може се дозволити да се овај или ма који други чланак на овој Википедији користи за ”бељење” (као ни блаћење) било чије биографије. Ако некоме смета што је вајни антикомуниста био у влади у два наврата (1998-1999 на републичком и савезном нивоу - чувено писмо ”курви дел понте” је ишло од Петра Јојића, савезног министра правде испред СРС) и да је подржавао СПС владу још два пута (1993 и 1999-2000) када би она без те подршке пала као крушка, онда тај неко мора да размисли да ли је Шешељ његов тип политичара. Те чињенице се не могу ”чистити” избацивањем из увода у овај чланак. Увод нисам изменио у том смислу да не би почели рат измена, али у крајњем не може стајати констатација да је Шешељ био у влади ето једном (”сваком се деси”) а иначе је био тврд опозиционар. --Dzordzm 01:55, 1. децембар 2006. (CET)
- Пратио сам овај чланак, и колико се сећам изворе је тражио Ненад, администратор форума српских националиста (радикала) а по мом објашњавању како Википедија ради. Колико сам запамтио, први пут кад сам их прегледао, закључио сам да је тражио изворе (можда не баш у сваком случају али рецимо у 90%) за оно за шта би их и требало тражити.
- Е сад, добро је што налазиш изворе, али ако може то мало лакше. На пример, ставио си да је Шешељ претио Хрватима и Муслиманима клањем зарђалим кашикама, а управо извори које наводиш тврде супротно: Шешељ је извалио црнохуморну шалу а која је затим ван контекста представљања као претња. Даље, чињеница да је Шешељ представљао Долгорукова као наследника српског трона не значи да је имао монархистичку фазу (по његовом објашњењу, за које мислим да има смисла, тиме је хтео да дискредитује Карађорђевиће). Никола 16:30, 8. децембар 2006. (CET)
-
- Што се тиче несрећних рђавих кашика, Шешељ је то рекао у емисији код Минимакса (недавно након Минимаксове смрти је поново емитована та емисија). Између осталог, Шешељ је рекао како ће српски четници (мислим да је рекао тако) клати усташе зарђалим кашикама за обување обуће (значи није мисло на есцајг, већ на ону дугачку алатку за обување ципела), тако да се после не зна да ли су ови умрли од клања или од тетануса. Након што је ово рекао, из публике, и од других гостију се чуо смех и гласно одобравање.. Све и ако се узме у обзир и ратна психоза, и дехуманизација непријатеља, остаје горак укус, и реченица од сребрне виљушке до рђаве кашике :( -- Обрадовић Горан (разговор) 16:54, 8. децембар 2006. (CET)
Друга ствар, за неке чињенице у одељку ”Долазак на власт” једноставно не разумем како се може ”тражити извор”. Не може се ”тражити извор” за чињеницу да су односи са Црном Гором заоштрени управо у време кад је Шешељ био на врхунцу моћи (овде се не успоставља каузална веза, већ се констатује временско подударање). Не може се ”тражити извор” за чињеницу да је Резолуцијом 1244 де факто суспендован сваки суверенитет Србије на тој територији када је то напросто евидентно на сваки начин (када председник Србије мора да тражи и чека дозволу да се тамо прошета, на пример). Према томе, за ту врсту злонамерних шаблона, немам намеру да их попуњавам, штавише ћу их у следећој итерацији попуњавања разумних захтева (изјаве, рана каријера, и сл.) уклонити да не руже чланак. --Dzordzm 01:55, 1. децембар 2006. (CET)
- Е а видиш ја једноставно не разумем како ико може да тврди овако нешто, са или без извора. Односи са Црном Гором нису заоштрени у време кад је Шешељ био на врхунцу моћи, већ је режим Мила Ђукановића наставио са политиком сепаратизма и прекидања односа са Србијом и пре и за време и после Шешеља. Резолуција 1244 реафирмише суверенитет Југославије над Косовом и председник Србије не мора да тражи дозволу већ гаранцију безбедности (а кад би хтео да ризикује свој живот могао би да уђе на Косово кад хоће). Никола 16:30, 8. децембар 2006. (CET)
- Режим Мила Ђукановића је, осим што до 2000. (односно директних избора за председника СРЈ које је С.М. уз подршку В.Ш. расписао - надам се да то можеш да разумеш - уз невероватно одсуство осећаја за црногорске интересе) није тражио раздруживање, у време када је влада националног јединства по Србији ликвидирала новине, новинаре, опозиционаре и осталу ”пету колону” пружао свима њима уточиште на шта је београдска врхушка побеснела. Шешељ је Ђукановића звао овако и онако, страним плаћеником, дилером дроге - па сад, ако то не заоштрава односе, ја не знам. --Dzordzm 18:21, 8. децембар 2006. (CET)
И коначно, на који начин је овом чланку потребно сређивање? Мени изгледа ОК. --Dzordzm 01:55, 1. децембар 2006. (CET)
- Слажем се да није потребно неко посебно сређивање. Никола 16:30, 8. децембар 2006. (CET)
