Витамин Ц
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Хемијске и физичке карактеристике
Витамин Ц или аскорбинска киселина је први пут изолован 1928. из коре надбубрежних жлезда замораца. Молекул аскорбинске киселине је у ствари γ-лактон-2-кето-гулонска киселина. Киселост витамина Ц потиче од ендиолне групе (две хидроксилне групе које се налазе на једној двогубој вези).
Витамин Ц је кристалне структуре. Растворљив је у води а постојан у киселим растворима и подложан разарању оксидативним средствима. Веома је осетљив на промену температуре (термолабилан).
[уреди] Биосинтеза
Већина организама синтетише витамин Ц. Код поикилотермних кичмењака он се ствара у бубрезима, док се код хомеотермних организама синтетише у јетри. Човек не синтетише овај витамин, тако да га мора уносити храном.
[уреди] Улоге
- Улога у расту хрскавице, зуба и потпорних ткива. Услед недостатка витамина Ц може доћи до развоја тешког обољења званог скорбут.
- Улога у синтези стероидних хормона.
- Стимулише адреналну функцију и ослобађање адреналина и норадреналина из сржи надбубрежних жлезда.
- Има и антиоксидативно својство. Учествује у уклањању слободних радикала.
[уреди] Дневне потребе
Постоје контроверзе по питању дневних потреба.
| Витамини |
|---|
| Сви витамини Б | Сви витамини Д |
| Ретинол (А) | Тиамин (Б1) | Рибофлавин (Б2) | Ниацин (Б3) | Пантотенска киселина (Б5) | Пиридоксин (Б6) | Биотин (Б7) | Фолна киселина (Б9) | Цијанокобаламин (Б12) | Аскорбинска киселина (Ц) | Ергокалциферол (Д2) | Калциферол (Д3) | Токоферол (Е) | Нафтокинон (К) |
