Вилични зглоб
Из пројекта Википедија
Вилични зглоб (articulatio temporomandibularis) повезује доњу вилицу (mandibula) sа базом лобање, односно са доњим делом слепочне кости (os temporale). Састоји се из два истоветна, симетрично постављена зглоба (десни и леви), која у функционалном погледу делују као целина.
Садржај |
[уреди] Зглобне површине
Анатомске компоненте виличног зглоба су:
- вилична јама (fossa mandibularis ossis temporalis),
- глава доње вилице (caput mandibulae),
- зглобни колут (discus articularis),
- зглобна чахура (capsula articularis) и
- зглобне везе (ligamenta articularis).
Артикулациона површина слепочне кости (fossa mandibularis или fossa glenoidalis ossis temporalis) је троугласто удубљење на базалном делу љуске (pars squamosa) и бубног дела (pars tympanica) слепочне кости. Вилична јама је петротимпаничном пукотином (fissura petrotympanica) подељена на зглобни и незглобни део. Зглобни део припада сквамозном, а незглобни бубном делу. Зглобна површина има седласт облик и састоји се од задњег конкавног и предњег конвексног дела који се назива eminentia articularis.
Глава доње вилице (caput mandibulae) представља горњи крај кондиларног наставка (prosessus condylaris) мандибуле и има јајаст облик. Попречним гребеном она је подељена на предњу (зглобну) и задњу (ванзглобну) падину. На основу облика може се закључити да зглобне површине виличног зглоба нису конгруентне (подударне), што представља једну од његових специфичности.
Зглобни колут (discus articularis), који се назива и менискус, је овална фиброкартилагинозна плочица уметнута између зглобних површина доње вилице и слепочне кости. Има облик биконкавног сочива, те доприноси међусобном подударању ових зглобних површина. Осим тога он ублажава притисак на виличну јаму приликом жвакања, удараца и сл. Зглобни колут дели вилични зглоб на горњу и доњу синовијалну шупљину.
Зглобна чахура (capsula articularis) или тзв. капсуларни лигамент омотава цео зглоб. Састоји се из фиброзне и синовијалне опне. Membrana fibrosa повезује зглобне делове саставних костију зглоба, а membrana synovialis облаже унутрашњу површину фиброзне опне и лучи слузаву синовијалну течност (synovia), која има нутритивну, заштитну улогу и улогу мазива за зглобне површине.
Зглобне везе су подељене на главне (чахурне) и споредне. Главне везе појачавају бочне стране зглобне капсуле, а споредне везе ограничавају прекомерне покрете у зглобу (нарочито приликом спуштања доње вилице) и спречавају њено ишчашење. У споредне лигаменте спадају raphe pterygomandibularis, lig. sphenomandibulare и lig. stylomandibulare.
[уреди] Хистолошка грађа
Зглобне површине виличног зглоба састоје се од четири слоја:
- артикулациона зона – изграђена од густог фиброзног везивног ткива, дебљине до 0,5mm;
- пролиферативна зона – изграђена од недиференцираног мезенхимног ткива;
- зона фиброзне хрскавице и
- зона калцификоване хрскавице.
[уреди] Кинематика виличног зглоба
При сваком покрету доње вилице ангажована су оба темпоромандибуларна зглоба. Покрети доње вилице се могу поделити у три основне категорије: покрети подизања и спуштања, покрети напред и назад и латерални покрети (ротација).
У спуштању доње вилице (отварању уста) учествују спољашњи птеригоидни мишић (m. pterygoideus lateralis), двотрбушни мишић (m. digastricus), милохиоидни мишић (m. mylohyloideus) и гениохиоидни мишић (m. geniohyoideus). У подизању мандибуле (затварању уста) учествују мастикаторни мишићи: масетер (m. masseter), слепочни мишић (m. temporalis) и унутрашњи птеригоидни мишић (m. pterygoideus medialis). Покрет унапред (пропулзију) обавља спољашњи птеригоидни, а покрет уназад (ретропулзију) слепочни мишић. M. pterygoideus lateralis, такође, учествује и у латералним покретима (покретима ротације), који су важни за уситњавање хране, а који су карактеристични по томе што се код њих покрети у десном и левом зглобу разликују али функционално допуњују.
[уреди] Литература
- Даринка Станишић-Синобад : Основи гнатологије, I издање ("БМГ" Београд, 2001.) ISBN 86-7330-139-4, COBISS-ID 94080780;
- др Даница Обрадовић, др Љиља Мијатов-Укропина, др Љубица Стојшић: Остеологија за студенте медицине, I издање ("Scan Studio" Нови Сад, 2000.) ISBN 86-489-0274-6.
