Виктор Старчић

Из пројекта Википедија

Виктор Старчић (11.5. 1901 Рашчук, Бугарска - 1.6. 1980 Београд ) је био великан српског глумишта. Рођен је у породици градитеља пруга из Истре и мајке Францускиње. Отац му је радио у Малој Азији, Грчкој, Румунији, Србији, па због свог номадског живота није завршио школу. Био је самоук.

У својој 18-ој години играо је као аматер у Горњем Милановцу. Своју уметничку делатност, почео је у Сарајевском позоришту, где добија да игра и веће улоге. Од 1925-1930 био је члан позоришта у Сплиту, Загребу, Новом Саду и Београдској опери. Од 1929-1939 је у Народном позоришту у Београду. У Новом Саду је снимио и свој први играни филм, улогом варалице Лајоша у филму "Грешница без граха" (1930) режисера Косте Новаковића.

Са групом уметника 1938 године, оснива у Београду Уметничко позориште, у коме је глумио и режирао. После II светског рата игра у Новом Саду и Ријеци, да би се вратио у Београд и постао стални члан Југословенског драмског позоришта где је остао од његовог оснивања (1948)па све до краја каријере - живота.

Гостовао је у свим ваћим позоришним кућама Београда и Југославије. Од 1949 године био је 10 година професор на Позоришној академији у Београду. Иако самоук, био је један од најобразованијих глумца своје генерације. Био је уметник с даром за суптилне портрете ликова које је играо, са дубоким емоционалним и психолошким захтевима. Глас му је био топао и помало мелодрамски. Није био "фахиста" , играо је шта је хтео и увек је био маестралан.У својој 60 годишњој глумачкој каријери одиграо је према његовој процени преко 500 улога.

Значајне улоге су му : Меркаде (Оноре де Балзак), Сади (Дундо Мароје, Марин Држић), Хлестаков (Ревизор, Николај Гогољ), Аурел (Леда, Мирослав Крлежа), Дон Зане (Глорија, Ранко Маринковић), Смрдић (Родољупци, Јован Стерија Поповић), Глумац (На дну, Максим Горки), Волпоне (Бен Џонсон) и многе друге. Са маестралном глумом улоге баруна Лембаха (У агонији, Мирослав Крлежа) обележио је 45 година уметничког рада.

За свој уметнички рад добио је низ награда и признања као: 2 награде на Стеријином позорју у Новом саду, Седмојулску награду СР Србије за животно дело 1964 године и др.

Глумио је и на филму и телевизији. За улогу у филму "Дан четрнаести" режисера Здравка Велимироивића, добио је награду на Пулском фестивану 1960 године

Критичар је написао о његовој глуми "Букет најлепшег, пољског цвећа, бацам у цилиндар господина Старчића!"