Валентинијан III
Из пројекта Википедија
Флавије Плацидије Валентинијан, познатији као Валентинијан III (рођен 2. јула 419. године, умро 16. марта 455. године), био је цар Западног Римског Царства у периоду од 424. до455. године.
Валентинијан је рођен у Равени, као једини син Костанција III и Гале Плацидије, ћерке цара Теодосија I. Валентинијан је постао цезар (титула) 23. октобра 424. године у Константинопољу, и након једног кратког рата у Италији, постао је цар на Западу, у Риму 23. октобра 425. године.
Дакле, Валентинијан је постао цар у шестој години живота. Током његовог дечаштва, о Царству се бринула његова мајка, а после Аеције. Током његове владавине, Западно Римско Царство се практично распало: Вандали су освојили Африку 439. године, Британија је била напуштена 446. године, у Шпанији и Галији су формирана варварска краљевства. Јужну Италију и Сицилију су озбиљно угрожавали Вандали из Африке.
Аеције је 451. ипак успео да победи Атилу, а претхдоно је са успехом ратовао против Визиготи|Визигота у Галији, као и на границама Царства на Дунаву и Рајни.
437. године Валентинијан се оженио Лицинијом Евдоксијом, једином ћерком Теодосија II, цара Источног Римског Царства.
Током Валентинијанове владавине, порези су били све већи, а моћ Рима је слабила. Равена је била Валентинијанова уобичајна резиденција. Када се Атила приближио, онје ипак побегао у Рим. Но, Атила је је убрзо умро, 453. године.
454. Аеције, чији је син био ожењен Валентинијановом ћерком, је био убијен. Наредбодавац је био сам Валентинијан. Али, већ 16. марта 455. сам Валентијан је био убијен.
Валентинијан ни приближно није показао способност владања у тешкој кризи, а све је било горе због његовог рђавог карактера.
