Боcaнски Брод
Из пројекта Википедија
 |
Предложено је да се овај чланак или један његов део споји са чланком Брод (град). (Разговор) |
Босански Брод је град и средиште истоимене опћине на крајњем сјеверу Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Саве. Град је 1981. бројао око 12.506, а опћина близу 32.200 становника. Према попису из 1991. године у самом Броду живјело је 14.098 становника
Ријека Сава се раније звала Савус, према грчком називу Саовиос. Након што је Панонско море пресахло, формирано је корито ријеке Саве. Све до Карловачког мира 1699. године Сава је била заједничка ријека становницима са обје њене обале. Након тога постала је границом између Хабсбуршког и Османског царства.
Хисторија насеља на подручју данашњег Босанског Брода датира из бронзаног доба претхисторије око 1600. године старе ере. На мјесту на којем се данас налази један дио постројења Рафинерије нафте "Босански Брод", под земљом се могу наћи остаци релативно великог насеља из претхисторије. То мјесто је народ називао Пекаруша. Римљани су такођер оставили трагове свог присуства на том подручју. На мјесту данашњег Брода постојало је градско насеље које су Римљани звали Марсониа. Марсониа није била само цивилно и трговачко насеље него је имала и утврђење. Главнина старе Марсоније налазила се на мјесту данашњег славонскобродске тврђаве, а дио насеља је био и на десној страни.
Прво писано спомињање Брода датира из 365. године нове ере. По реду старости, у околини Босанског Брода на првом мјесту су Винска и Лијешће који се у извјештају Маријана Маравица спомињу 1648. године. Сам Босански Брод се први пут спомиње у писаном документу као Турски Брод 1691. године.
Те године је наиме Аустријска војска заузела Славонски Брод тако да је то био повод подизању тврђаве и насеља на десној обали. Након што је тврђава била саграђена била је убрзо потом разорена и није више никад послије тога обновљена. Послије рата вођеног на тим просторима, миром у Пожаревцу 1718. године успостављена је граница. Брод је припао Аустро-Угарској монархији.
Јединствени Брод је 1739. године подијељен у двије администрације (босанску и славонску). 1739. године ријека Сава постаје границом између Босанског пашалука и Аустрије. Око 1850. године у Босанском Броду било је већ 700 становника. Неке од старих бродских породица су Соколовићи, Милусићи, Костићи, Хаџизулфићи, Хаџисејдићи, Мујкановићи, Хоџићи, Хаџиагићи.
Босански Брод је доживио значајан напредак у првим годинама 19. стољећа. Босански Брод је био трговачки центар у то доба. Наполеоновим сломом, Брод се вратио својој реалној свакодневници и није више био тако важан. У рану јесен 1878. године насеље на десној обали Саве је службено прозвано Босански Брод.
На Берлинском конгресу 1878. године Аустрији је додијељен мандат да преузме управу у Босни. Тада постаје и Босански Брод дио Аустроугарске монархије. Са том годином су повезани и почеци школства у Босанском Броду. Прва јавна библиотека у Босанском Броду основана је 1889. године при Народној основној школи. Позната сарајевска трговачка породица Хаџи-Ристић оснива и прву новчану установу 1859. године. Након успостављања Аустроугарске монархије над подручјем Босне, Босански Брод постаје главни пункт за промет монархије са осталим покрајинама.
Жељезничка станица саграђена је 1896. године по нацрту архитекте Ханса Ниемезцека. Станица је отворена 1897. године. Узор за ову грађевину градитељ је потражио у далеком Афганистану у псеудомаурском стилу. Станица је до темеља разорена у великом нападу на Брод 19. јануара 1945. године. У Сарајеву су сачувани комплетни планови ове грађевине. Жељезничка станица у Босанском Броду је била све до краја Другог свјетског рата, највећи прометни чвор у БиХ. Дана 15. јула 1897. кренуо је први воз из Босанског Брода према Дервенти и Жепчу. Стара римокатоличка црква Свети Илија била је саграђена 1860. године, а након подизања нове цркве 1907. године била је преграђена као стамбени објект. Српска православна црква саграђена је 1894. године, а џамија је била саграђена 1909. године. О старој џамији нема података, али се свакако зна да је била саграђена у 18. стољећу.
Босански Брод је захваљујући трговцима у Славонском Броду добио 1860. године и прву петролејску лампу у цијелој БиХ. Друга интересантна чињеница је да је 1923. године Рафинерија нафте успјела набавити ауто Форд и то је уједно био први ауто у Босанском Броду. Први аеромитинг у Босанском Броду је био 1912. године. Аеромитинг у Броду је био приређен само девет година након што се први авион подигао изнад земље.
Географија [измијени] Босански Брод смјештен је на сјеверу Босне, у Босанској Посавини. Босански Брод се налази на широко отвореној и лако проходној Перипанонској низији. Сјеверну границу чини ријека Сава, која меандрира и често плави своју алувијалну раван.
Привреда [измијени] Рафинерија нафте "Босански Брод" [измијени] Рафинерија у Босанском Броду је основана 1892. Процес производње сирове нафте започео је 1927. Стандард оил преузима производњу све до Другог свјетског рата. Послије рата рафинерију је национализирала тадашња власт. Годишња производња је 5.000.000 тона сирове нафте у двије линије. Обје линије су радиле неовисно једна о другој. Рафинерија је имала могућност складиштења капацитета од 680.000 цуб. метара. Прикључена на јадрански нафтовод који се протеже обалом ријеке Саве (Сисак-Брод-Београд) и који има прикључак за Мађарску. Транспорт производа се врши цестом, пругом и ријеком Савом, те нафтоводом Брод-Опатовац (Хрватска). Мјешовита производња је садржала бензин, материјале за хемијску и петрохемијску индустрију, базе уљних дестилата, битумен и сродни продукти. Тржиште се састојало од СФРЈ и извоза. Од 1992. године, почетком ратних дјеловања, на подручју опћине, рафиренија доживљава озбиљна оштећења која се процјењују на 123.000.000$.
Политика [измијени] Начелник опћине је Вид Ивановић. На посљедњим изборима за опћинско вијеће постигнути су сљедећи резултати, према броју освојених мандата од укупних 45:
Српска Демократска Странка (СДС) 17 Хрватска Демократска заједница (ХДЗ) 13 Коалиција за цјеловиту и демократску БиХ 5 Социјалистичка партија Републике Српске (СПРС) 4 Хрватска сељачка странка (ХСС) 3 Српска радикална странка Републике Српске 3
Образовање [измијени] Занимљивости [измијени] Бродска химна [измијени] Некад у давно доба преко далеких гора/ прво је овамо дошла шарена птица рода/ Дуго је кружила сама изнад ове равнице/ између Вучијака и горе Мотајице....
Стизали са свих страна из свог старог/ краја, кроз многа времена бурна/ до новог завичаја./ Слушали бајке људи ношени летом птице/ између Вучијака и горе Мотајице.....
Џиновске расле шуме, бујала барска/ трава, причали бајке о свијету/ велика мутна Сава./ Слушали бајке људи ношени летом птице/ између Вучијка и горе Мотајице...
Познате личности
Душко Трифуновић (1993-2006)
