Боинг 717
Из пројекта Википедија
Боинг 717 (Boeing 717) је мали авион за регионалне летове са 100 седишта и најмањи авион који je производио Боинг.
717 своје корене има у авиону који је носио ознаку МД-95 а кога је почео да развија Мекдонел-Даглас, а који је опет вукао од авиона ДЦ-9 који је први пут полетео 1965. Када се та компанија ујединила са Боингом авиону је промењено име.
Први прототип серије 717-200 је полетео 2. септембра 1998. а у саобраћај је ушао у септембру 1999. у компанији ValuJet (данас AirTran). Боинг је планирао да направи и већу верзију 717-300 али је због тога што би то нашкодило продаји његовог већ постојећег модела 737-600 одустао иако је постојало ограничено интересовање међу авиокомпанијама.
Због велике конкуренције 717 се јако слабо продавао последњих година па је Боинг одлучио да прекине производњу. Последња два авиона испоручена су 23. маја 2006. компанијама Ер Тран и Мидвест Ерлајнз. У августу 2006. на редовним линијама широм света је летело 156 Боинга 717.
Спецификације:
- Посада: 2 (пилот и копилот)
- Капацитет: од 106 до 117 седишта, у зависности од конфигурације
- Дужина: 37,8 m
- Распон крила: 28,4 m
- Висина: 8,9 m
- Површина крила: 92,97 m²
- Максимална тежина (MTOW): 49900 kg
- Мотори: Ролс Ројс BR715-A1-30 (82,3 kN)
- Долет: 2650 km
|
|
|---|
| 2707 | 707 | 717 | 720 | 727 | 737 | 747 | 757 | 7J7 | 767 | 777 | 787 |
